Iz prve ruke – Uspon i pad starog Egipta“: Raskošan portret veličanstvene civilizacije
Tobi Vilkinson, jedan od najistaknutijih svetskih egiptologa, napisao je knjigu „Uspon i pad starog Egipta“, koja će vas od uvoda i sjajne priče o arheološkim istraživanjima povesti strpljivo i moćno, kao vode Nila, duž istorije ovog čudesnog naroda.
Za moderne ljude zadubljene u telefone koje opslužuje veštačka inteligencija pojam „stari Egipat“ se vezuje za velike piramide i Sfingu (najčešće i paket-aranžmane vezane za obilazak dotičnih), hijeroglife (slike umesto slova – koja noćna mora), faraone (uglavnom holivudski zamišljene), mumije (opet Holivud, a malo i na brzinu protrčani muzeji) i Kleopatru (pogotovo za dilemu je li bila plavooka kao Elizabet Tejlor, ili je bila crnkinja). Poslednjih decenija su interesantne i misterije: šta se to krije ispod Sfinge i jesu li ipak vanzemaljci slagali kamenje piramida dok su Egipćani pijuckali toplo pivo na slamčicu i čekali da se izlije Nil pa da nešto porade?
Stari Egipat je u korenima naše civilizacije, a da bismo shvatili razmere njegovog postojanja, uporedimo ga s nama Južnim Slovenima. Od dolaska Slovena na ove prostore prošlo je nešto više od 1400 godina. Pisani izvori o prvom egipatskom vladaru u odnosu na Kleopatru (plavooku ili crnu, no svakako, poslednju u nizu egipatskih vladara) datiraju iz vremena koje se podudara s epohom boravka Slovena na Balkanu – ali kad naš boravak ovde pomnožite sa dva, što je nekih 2900 godina pre Kleopatre. A to je tek zabeleženi početak civilizacije koja seže još daleko u prošlost, pa biste do njenih prvih očuvanih spomenika morali da dodate najmanje još jednom onih naših 1400 godina ovde.
Predmet divljenja
Tobi Vilkinson, jedan od najistaknutijih svetskih egiptologa, napisao je knjigu koja će vas od uvoda i sjajne priče o arheološkim istraživanjima povesti strpljivo i moćno, kao vode Nila, duž istorije ovog čudesnog naroda od Narmera, prvog božanskog cara koji je ostavio trag, preko vremena Hufua (poznatog i kao Keops) i starog carstva, da bi vam predstavio 18 dinastija do vremena Amenhotepa III, velikog graditelja, čijim spomenicima se i danas divimo i sina mu Ehnatona (oženjenog prelepom i opasnom Nefertiti), koji se smatra pretečom ideje monoteizma, a sa svojim muško-ženskim izgledom i savremenih tendencija, što je tek ona prva tura našeg boravka na Balkanu, dok su stari Grci, Persijanci i Rimljani – još uvek bezimena raštrkana plemena. Ali vremena se menjaju, vekovi prolaze, kao što teku Nil i Vilkinsonova knjiga, pa će nakon 31. egipatske dinastije do koje vas autor vodi vladavinu preuzeti Aleksandar Veliki i ubrzo za njim Ptolemeji, a Rim će staviti tačku na nezavisni Egipat.
„Uspon i pad starog Egipta“ je veličanstvena knjiga. Zaokružena, jasna, mogu da je čitaju oni koji ponešto znaju o ovoj temi, ali i oni s konfuznim ili nikakvim predznanjima. Pred vama se otvara čitava jedna moćna civilizacija, s razvijenom religijom koja je trajala hiljadama godina, kulturom, umetnošću i pismenošću, arhitektonskim veštinama koje su i danas predmet divljenja, državnom organizacijom i sposobnošću da se menja i opstaje, sve dok na kraju nije zgasla pred silom koja je obeležila novo doba. No zahvaljujući saradnji, razmeni ideja, znanja i umeća drevnih naroda, stari Egipat i njegovi uticaji žive u nama.
A ako niste znali, onaj ludi Kaligula, kojeg su prozivali zbog konja, hteo je da egipatsku religiju uvede kao zvaničnu rimsku (poput hrišćanstva 3 veka kasnije), i da ga nisu mučki ubili (a to je verovatno bio glavni razlog), vi biste možda danas, nakon 1400 godina ovde slavili Amuna kao velikog Boga, Ozirisa kao prvog vaskrslog, Izidu, boginju majčinstva ili Hator, boginju ljubavi, muzike i radosti.
Autor: Srđan Krstić, urednik
Izvor: časopis Bukmarker, br. 62
