Iz Lagunine arhive: Šta žene žele? – Erotski romani kao priručnici nove generacije
Ozloglašeni žanr koji niko ne čita sve je popularniji u svetu. Notorna ženska književnost u koju muškarci samo „gvirnu“ kada je nađu na komodi svoje devojke. Niko nije nikad čitao „Pedeset nijansi – Siva“ i niko nije gledao film, a svi znaju pikantne detalje. Čitaju ga samo oni koji nemaju uzbudljiv privatni život. Pornići za žene?
Znate o čemu pričam, zar ne? Verujte, ima tu mnogo više kolorita od pedeset nijansi. Erotska književnost je prošla metamorfozu od opskurne književnosti koju su čitale domaćice do nečega što danas zovemo „new adult“. Ova književnost je sve više ljubavna, a sve manje erotska. U knjigama poput „Heroj“, „Skrivene poruke“, „Zabranjena strast“, „On mi je sve“, „Gospodin Nadmeni“, „Kao pas i mačka“, „Nedostojna“, „Nedostižna“, ili „Sa nama se završava“ Kolin Huver, seks je samo začin i indikator toga koliko je dubok i kvalitetan odnos. Obično ove romane odlikuje ogromna napetost: dvoje se probijaju kroz različite društvene prepreke da bi trajnije bili zajedno, što ponekad znači da dolaze iz različitih miljea ili postoji socijalni kontekst koji im ne dozvoljava da realizuju svoju vezu, ili imaju prošlost i lične traume, a često se igra na tabue u muško-ženskim odnosima – od čega ispadne prava antička drama.
Uvek postoji odlaganje – ili do prvog seksa ili do toga da se veza realizuje – koje dodatno pojačava inače neizdrživu napetost. Najčešće u napetosti između jakih likova nastaje fabula: ona je uvek fantastična moderna cura, ali duboko u sebi rezignirani romantik, a on je beskrupulozni muškarac-srcelomac (cocky-bastard), u kojem drhti tanano srce optočeno zidovima koje je podigao u ime one prve žene koja ga je zeznula.
Pada na njenu iskrenost i spontanost i to što je drugačija od svih ostalih: izgleda kao fatalna fantastična žena, što i jeste, samo što ga neće i zaista „koštati glave“.
Sve je to otišlo daleko od fantazmagorije za domaćice i odavno se tu ne radi (samo) o seksu. Ovo je postao žanr koji donekle oslikava moderne odnose i to koliko nam je i dalje teško da pronađemo zajednički jezik da prenesemo naše najdublje strahove i još dublje zablude.
Međutim, ovo je ipak ušećerena stvarnost i ako nešto možete naći u ovim knjigama, to je imaginarni prostor ženskih fantazija i najdubljih htenja njihove mašte.
U to ime, evo 13 stvari koje sam naučila o ženama iz knjiga koje masovno čitaju i pišu žene:
1. Žao mi je što podstrekujem stereotipe, ali žene izgleda zaista žele dramatične odnose koji upliću oko guše čitalaca neraskidive čvorove da ih uguše od napetosti. Čvorište svakog ovakvog romana je seks, te se kratkotrajno u tim tačkama napetost ili oslobađa u sceni seksa na kuhinjskom stolu ili dodatno perpetuira do nezamislivih odlaganja.
2. Odlaganje, ključna reč. Možda zato što ga nema dovoljno u svakodnevnici?
3. Žene ne gledaju (dovoljno) porniće.
4. Seks treba da bude na nivou emotivnog doživljaja veze. Odavno nisu samo muškarci ti koji vezu procenjuju po seksu. Erotska komponenta je jednako važna kao i emocionalna.
5. Sve žene stokuju, privatni detektivi su „passé“.
6. Žele da budu spontane, otkačene, žele da periodične posesivne (opsesivne) ispade muškarci tumače kao ono što jesu (dokazi privrženosti?) i gledaju na njih sa simpatijom i razumevanjem.
7. Ženama je danas lakše da se ostvare profesionalno nego emotivno.
8. I dalje veruju da su zgodni, fatalni muškarci zapravo duboki emotivci koji samo čekaju da im neka žena smekša ledeni breg od srca pa da je zaspu nekontrolisanom ljubavlju, a onda žive srećno do kraja života, a i njihova deca žive srećno do kraja svojih života – hepienda nikad dosta.
9. Žene žele emotivno nedostupne tipove koji imaju problem sa vezivanjem. Novo je samo to što i one žele slobodu da budu emotivno oštećene, a i dalje jednako neodoljive.
10. Seks je romantizovan.
11. I pored prljavih reči i poneke brutalne scene, i dalje je obavezno maženje i doručak posle.
12. Generalno, sve je i dalje romantizovano.
13. Nepopravljive su.
Šta je moja poenta? Ovo su ipak bajke, a žene i dalje žele da se izgube u bajkama. Možda je njen san da ima malu indi cvećaru u kraju, ali da prva mušterija bude zgodni oštećeni sused. Ili nadobudni kolega kog nije mogla da smisli.
Tako da je ovaj žanr doza eskapizma, bajka koja je još potrebna kao čist opijum da se pretera još jedna prozaična romansa iz svakodevnice koja nije ni blizu obećanog hepienda ili makar kratkotrajne uzbudljive afere.
S tim u vezi preporučujem muškarcima da se ozbiljno late ovih knjiga ako žele da dokuče šta žene žele.
A ženama da ih čitaju, uživaju i ne shvataju tako ozbiljno.
Autorka teksta: Nevena Milojević
Uvek postoji odlaganje – ili do prvog seksa ili do toga da se veza realizuje – koje dodatno pojačava inače neizdrživu napetost. Najčešće u napetosti između jakih likova nastaje fabula: ona je uvek fantastična moderna cura, ali duboko u sebi rezignirani romantik, a on je beskrupulozni muškarac-srcelomac (cocky-bastard), u kojem drhti tanano srce optočeno zidovima koje je podigao u ime one prve žene koja ga je zeznula.
Pada na njenu iskrenost i spontanost i to što je drugačija od svih ostalih: izgleda kao fatalna fantastična žena, što i jeste, samo što ga neće i zaista „koštati glave“.
Sve je to otišlo daleko od fantazmagorije za domaćice i odavno se tu ne radi (samo) o seksu. Ovo je postao žanr koji donekle oslikava moderne odnose i to koliko nam je i dalje teško da pronađemo zajednički jezik da prenesemo naše najdublje strahove i još dublje zablude.
Međutim, ovo je ipak ušećerena stvarnost i ako nešto možete naći u ovim knjigama, to je imaginarni prostor ženskih fantazija i najdubljih htenja njihove mašte.
U to ime, evo 13 stvari koje sam naučila o ženama iz knjiga koje masovno čitaju i pišu žene:
1. Žao mi je što podstrekujem stereotipe, ali žene izgleda zaista žele dramatične odnose koji upliću oko guše čitalaca neraskidive čvorove da ih uguše od napetosti. Čvorište svakog ovakvog romana je seks, te se kratkotrajno u tim tačkama napetost ili oslobađa u sceni seksa na kuhinjskom stolu ili dodatno perpetuira do nezamislivih odlaganja.
2. Odlaganje, ključna reč. Možda zato što ga nema dovoljno u svakodnevnici?
3. Žene ne gledaju (dovoljno) porniće.
4. Seks treba da bude na nivou emotivnog doživljaja veze. Odavno nisu samo muškarci ti koji vezu procenjuju po seksu. Erotska komponenta je jednako važna kao i emocionalna.
5. Sve žene stokuju, privatni detektivi su „passé“.
6. Žele da budu spontane, otkačene, žele da periodične posesivne (opsesivne) ispade muškarci tumače kao ono što jesu (dokazi privrženosti?) i gledaju na njih sa simpatijom i razumevanjem.
7. Ženama je danas lakše da se ostvare profesionalno nego emotivno.
8. I dalje veruju da su zgodni, fatalni muškarci zapravo duboki emotivci koji samo čekaju da im neka žena smekša ledeni breg od srca pa da je zaspu nekontrolisanom ljubavlju, a onda žive srećno do kraja života, a i njihova deca žive srećno do kraja svojih života – hepienda nikad dosta.
9. Žene žele emotivno nedostupne tipove koji imaju problem sa vezivanjem. Novo je samo to što i one žele slobodu da budu emotivno oštećene, a i dalje jednako neodoljive.
10. Seks je romantizovan.
11. I pored prljavih reči i poneke brutalne scene, i dalje je obavezno maženje i doručak posle.
12. Generalno, sve je i dalje romantizovano.
13. Nepopravljive su.
Šta je moja poenta? Ovo su ipak bajke, a žene i dalje žele da se izgube u bajkama. Možda je njen san da ima malu indi cvećaru u kraju, ali da prva mušterija bude zgodni oštećeni sused. Ili nadobudni kolega kog nije mogla da smisli.
Tako da je ovaj žanr doza eskapizma, bajka koja je još potrebna kao čist opijum da se pretera još jedna prozaična romansa iz svakodevnice koja nije ni blizu obećanog hepienda ili makar kratkotrajne uzbudljive afere.
S tim u vezi preporučujem muškarcima da se ozbiljno late ovih knjiga ako žele da dokuče šta žene žele.
A ženama da ih čitaju, uživaju i ne shvataju tako ozbiljno.
Autorka teksta: Nevena Milojević
