Gejmenova „Koralina“ sada postaje opera
U prašnjavoj, pregrejanoj sobi za probe u blizini Londonskog mosta, stvari postaju pomalo sablasne. Na privremenoj sceni, sopran sa maskom gde se umesto očiju nalaze dugmići, vratima lupa po lažnoj ruci u pokušaju da izgleda kao da je otkinuta. Dvoje „magičnih konsultanata“ vrti se oko minijaturne scene i raspravlja koja bi vrsta lažnog miša bila najstrašnija. Zlokobna muzika dolazi iz druge sobe. Trio vežba. „Prokleti ste“, kao da pevaju.
Četvrta je nedelja probi adaptacije gotske dečje novele Nila Gejmena „Koralina“ u Kraljevskoj operi i ništa nije prepušteno slučaju . Sedam pevača zapamtilo je kompleksnu muziku Marka-Entonija Turnaža i naučilo gde treba da stoje. Danas svi rade na tome da se natprirodne transformacije u libretu Rorija Mularkija dogode baš tamo gde treba.
Opera, koja bi trebalo da se zatvori 7. aprila, predstavlja niz izazova, kaže Aleta Kolins, režiser. Nikada pre nije morala da smišlja kako da nekoga baci kroz lažno ogledalo na sceni, što se dešava na vrhuncu jedne akcije, a kamoli da se bavi regrutovanje mišjeg orkesta.
„Radimo najbolje što umemo“, kaže.
Prošlo je 16 godina od kada je objavljena „Koralina“, priča o devojčici koja upada u paralelni univerzum gde se bori protiv sila mraka. Novela ima legiju strastvenih obožavalaca i prodata je u milionskim tiražima. Stop-motion film je snimljen 2009. a postoji i video igra i stripska adaptacija – čak i of Brodvej mjuzikl. Podstaknut ovim i izvanrednih uspehom drugih priča poput „Američkih bogova“ i serijala „Sendmen“, Gejmen je postao neka vrsta kultne figure, ne samo među posetiocima Komik Kona, već i kod mejnstrim publike.
I pored toga, ideja da se ovakav roman pretvori u avangardnu operu delovala je kao ogroman skok u nepoznato. Ali Turnagi je uvek bio eklektik. Njegova poslednja opera, koja je debitovala pre sedam godina, bavila se životom i smrću Ane Nikol Smit a njegova instrumentalna i dela za orkestar oslanjala su se na Majlsa Dejvisa, slike Frensisa Bejkona i Bijonsinu numeru „Single Ladies“.
Iako Gejmen nije direktno učestvovao u produkciji, Turnagi i Mularki su imali dovoljno materijala za igranje. Novela počinje sa malom Koralinom Džons koja otkriva da su zazidana vrata u stanu u koji se upravo uselila portal u jezivi „drugi svet“. Zarobljena iza tih vrata, pronalazi figuru sa crnim dugmićima umesto očiju koja tvrdi da je Koralinina "druga majka" i obećava joj sve što ona poželi, samo ako pristane da ostne sa njom „zauvek“. Koralinino putovanje kući i pravim roditeljima nije samo priča o odrastanju več i mitska potraga.
Kao odlučna heroina, Koralina može da stoji rame uz rame sa operskim junakinjama poput Leonore iz Betovenove opere „Fidelio“ ili Rosine iz Rosinijevog „Seviljskog berberina“; Ulogu u novoj produkciji dele soprani Meri Bevan i Robin Alegra Parton.
„Ona je tako snažan ženski lik“, kaže Turnagi. „Moćna je, rešiće ove stvari. Imam sedmogodišnju ćerku. Premlada je da bi pročitala knjigu ali je videla film i veoma joj se dopala Koralina“.
Novela zalazi u neka veoma uznemirujuća mesta. Opipljivi osećaj zla vreba iza svakog ugla. Tu su i nagoveštaji zlostavljanja kada figure koje liče na roditelje podmićuju dete da ih voli. Iako su kritičari poredili knjigu sa „Alisom u Zemlji čuda“ Luisa Kerola, Gejmenov svet je mnogo bliži svetovima Dejvida Linča i Stivena Kinga po svojoj atmosferi saspensa i strave od onoga šta vreba ispod površine.
„Želeo sam da pišem o ljudima koji istinski brinu o vama ali vam možda ne posvećuju onoliko pažnje koliko biste vi voleli“, naveo je Gejmen u saopštenju.
Rad na „Koralini“ je trajao više od četiri godine a Turnagi i Kolins kažu da je tema mlade žene koja se bori za sebe ima naročitu snagu u kontekstu #MeToo i #TimesUp pokreta. Svet klasične muzike bio je meta mnogih glasina o seksualnom uznemiravanju a i neki visoko rangirani umetnici su zbog toga ostali bez posla.
Turnagi kaže da su se neke stvari promenile tokom godina ali da je „svestan žena koje rade u operskom svetu i koje su marginalizovane i koliko je to teško. Svi to znaju“.
Nada se da će „Koralina“ ponuditi put napred. Inspirisao ga je citat G. K. Čestertona koji Gejmen koristi kao epigraf „Bajke su više nego istinite: ne zato što nam govore da zmajevi postoje, već zato što nam kažu da zmajevi mogu biti pobeđeni.“
Autor: Endru Dikson
Izvor: The New York Times
Tekst preuzet sa sajta Nedeljnika
