Da li su izdavači spremni da postanu virtuelni?
Da li ćemo doživeti da vidimo zlatnu groznicu zbog toga što veliki igrači u izdavačkoj industriji ulažu u imerzivne tehnologije?
Imerzivne tehnologije dobile su zadatak da u budućnosti odigraju ključnu ulogu u modernizaciji školskog sistema, konačno omogućavajući nasleđenim sistemima da se odvoje od modela koji potiču iz devetnestog veka i na taj način stvore mesto za nešto što je više prilagođeno digitalnoj eri.
Imajući u vidu značajan publicitet koji se stvara oko virtuelne i proširene stvarnosti, očekivano bi bilo da sve veći broj izdavača usmerava sredstva za istraživanje ovih tehnologija, dok je realnost takva da većina onoga što smo do sada bili u prilici da vidimo ograničena na varijacije knjiga sa proširenom stvarnošću.
„Iako ova tehnologija postaje sveprisutna, to ne znači da će nekom učeniku kroz pet godina biti zanimljivo nešto što će mu 'iskočiti' iz udžbenika“, kaže Mark Kristijan, globalni direktor za imerzivno učenje kompanije Pearson. „Možda će se povećati interesovanje i profit i to ćemo biti u prilici da izmerimo, ali mislim da bi trebalo da se fokusiramo na rešavanje pravih problema u obrazovanju, a da bi se to desilo, morate razmišljati unapred.“
Džafet Ašer, direktor digitalnog sektora u Carlton Booksu, sličnog je mišljenja. On smatra da je izdavaštvo i dalje konzervativna grana privrede, ali upozorava sve one koji smatraju da su knjige sa proširenom stvarnošću samo trikovi. Njegova kompanija je prodala blizu četiri miliona primeraka sličnih knijiga u preko trideset zemalja, i dodaje da što se više priče i knjige razvijaju, to će više konzumenti želeti da se povežu sa njima.
Imajući u vidu značajan publicitet koji se stvara oko virtuelne i proširene stvarnosti, očekivano bi bilo da sve veći broj izdavača usmerava sredstva za istraživanje ovih tehnologija, dok je realnost takva da većina onoga što smo do sada bili u prilici da vidimo ograničena na varijacije knjiga sa proširenom stvarnošću.
„Iako ova tehnologija postaje sveprisutna, to ne znači da će nekom učeniku kroz pet godina biti zanimljivo nešto što će mu 'iskočiti' iz udžbenika“, kaže Mark Kristijan, globalni direktor za imerzivno učenje kompanije Pearson. „Možda će se povećati interesovanje i profit i to ćemo biti u prilici da izmerimo, ali mislim da bi trebalo da se fokusiramo na rešavanje pravih problema u obrazovanju, a da bi se to desilo, morate razmišljati unapred.“
Džafet Ašer, direktor digitalnog sektora u Carlton Booksu, sličnog je mišljenja. On smatra da je izdavaštvo i dalje konzervativna grana privrede, ali upozorava sve one koji smatraju da su knjige sa proširenom stvarnošću samo trikovi. Njegova kompanija je prodala blizu četiri miliona primeraka sličnih knijiga u preko trideset zemalja, i dodaje da što se više priče i knjige razvijaju, to će više konzumenti želeti da se povežu sa njima.
„Ukoliko se koristi na pravi način, takva knjiga može da ispriča priču na drugačiji način, ali i pruži neka nova iskustva. Mi ćemo nastaviti da istražujemo načine na koje možemo poboljšati knjige – mi ne želimo da ih zamenimo. Iako je najveći deo trenutnog fokusa sa proširenom stvarnošću okrenut ka Eplovim proizvodima, mi smo voljni da radimo i na drugačijim tehnološkim proizvodima. Smatramo da nam to daje ono najbolje od digitalnog sveta, dok istovremeno čuvamo ono što je sjajno u vezi sa najstarijim sistemom za isporuku sadržaja do sada.“
Kompanija Pearson razvila je projekat Holopatient. U pitanju je alat za obuku studenata medicine koji im omogućava da komuniciraju sa holografskim pacijentima, ali i da iskuse uobičajene medicinske metode kojima inače možda ne bi bili izloženi. „Mnogi ljudi upadnu u stanje anafilaktičkog šoka“, objašnjava Kristijan, „ali, da li bi student medicine bio u prilici da na odeljenju tome prisustvuje? Ne nužno.“
Ovi projekti omogućavaju interaktivna iskustva, iskustva kroz koja vas vode profesori, gde smo svi zajedno u HoloLens mreži, pa na taj način svi studenti mogu da vide istu stvar na istom mestu, a profesori mogu da stvaraju sadržaj i vode svoj razred onako kako oni smatraju da treba.
„Ove alatke vam daju određenu prednost u odnosu na tradicionalne pružaoce usluga mulitmedije, kao što su animacije ili video materijali“, objašnjava Kristijan.
Mnogi izdavači danas pričaju o imerzivnim tehnologijama (proširena stvarnost, virtuelna stvarnost…), ali je pravo pitanje sledeće – ko će sledeći uložiti u tu tehnologiju i zašto.
Autor: Alis Bonasio
Izvor: techtrends.tech
Prevod: Nataša Đuričić
Kompanija Pearson razvila je projekat Holopatient. U pitanju je alat za obuku studenata medicine koji im omogućava da komuniciraju sa holografskim pacijentima, ali i da iskuse uobičajene medicinske metode kojima inače možda ne bi bili izloženi. „Mnogi ljudi upadnu u stanje anafilaktičkog šoka“, objašnjava Kristijan, „ali, da li bi student medicine bio u prilici da na odeljenju tome prisustvuje? Ne nužno.“
Ovi projekti omogućavaju interaktivna iskustva, iskustva kroz koja vas vode profesori, gde smo svi zajedno u HoloLens mreži, pa na taj način svi studenti mogu da vide istu stvar na istom mestu, a profesori mogu da stvaraju sadržaj i vode svoj razred onako kako oni smatraju da treba.
„Ove alatke vam daju određenu prednost u odnosu na tradicionalne pružaoce usluga mulitmedije, kao što su animacije ili video materijali“, objašnjava Kristijan.
Mnogi izdavači danas pričaju o imerzivnim tehnologijama (proširena stvarnost, virtuelna stvarnost…), ali je pravo pitanje sledeće – ko će sledeći uložiti u tu tehnologiju i zašto.
Autor: Alis Bonasio
Izvor: techtrends.tech
Prevod: Nataša Đuričić
