10 nezaboravnih knjiga koje ćete zauvek želeti da pročitate prvi put
Najbolje knjige ostaju u sećanju dugo nakon što ih pročitate. A neke od njih čak mogu da promene vaš pogled na svet!
Foto: AI
Sastavili smo listu od 10 takvih naslova, a inspiraciju smo pronašli u Amazonovoj listi 100 knjiga koje treba pročitati tokom života, preporukama korisnika sajta Goodreads, ali i među našim omiljenim knjigama.
Politika, istorija i ljudska priroda toliko su pronicljivo prikazani u ovim knjigama da su lako izdržale zub vremena. Sledeći put kada budete tražili kvalitetno štivo, razmislite o nekoj od naših preporuka!
„1984“ – Džordž Orvel
Prvi put objavljen 1949. godine, Orvelov prikaz jezive budućnosti i danas ostaje bezvremeno štivo. Upravo je u ovom romanu nastala ideja o Velikom bratu, a njegovi prikazi restriktivne vlasti i dalje deluju jednako pronicljivo kao i pre više od sedam decenija. Orvel čitaocima predstavlja potresnu viziju sveta koja fascinira od prve do poslednje stranice.
„Cveće za Aldžernona“ – Danijel Kiz
Remek-delo naučne fantastike, koje decenijama izaziva snažne emocije kod čitalaca, priča je o mišu i čoveku čija je inteligencija veštačkim putem privremeno i tragično uvećana. Čarli je izabran da učestvuje u neobičnom eksperimentu, koji je prethodno isproban samo na životinjama. Nakon što pristane da bude među prvima, nepredviđene posledice eksperimenta otkriće njegovu tragičnu sudbinu.
„Frankenštajn“ – Meri Šeli
U gotskom klasiku o stradanju jednog nesrećnog stvorenja upoznajemo doktora Viktora Frankenštajna, koji u potrazi za tajnom života stvara i oživljava čudovište, da bi se naposletku užasnuo sopstvene tvorevine. Usamljeno i odbačeno, stvorenje se okreće protiv svog tvorca, a čitaoci kroz ovu potresnu priču otkrivaju opasnosti nekontrolisane naučne ambicije i granice ljudskog rasuđivanja.
„Proces“ – Franc Kafka
Napisan 1914. godine, a objavljen 1925. godine, godinu dana nakon Kafkine smrti, „Proces“ ispreda zastrašujuću priču o Jozefu K, bankarskom službeniku koji je uhapšen i mora da se odbrani od optužbe o kojoj ne zna skoro ništa. Iako je Kafka nameravao da ova priča nakon njegove smrti bude spaljena, njegov prijatelj Maks Brod je bio odlučan u tome da je objavi, spasivši ovo remek-delo od zaborava.
„Klanica pet“ – Kurt Vonegat
Jedno od najvećih antiratnih dela prikazuje bombardovanje Drezdena očima Bilija Pilgrima, čoveka koga su oteli vanzemaljci. Knjiga prikazuje različite faze njegovog života, odražavajući traume koje je glavni junak, ali i sam autor, doživeo kao ratni zarobljenik. Uprkos tome što je zasnovano na tragičnom istorijskom događaju, pred vama je veoma dirljivo, a time i još moćnije književno delo.
„Farenhajt 451“ – Rej Bredberi
Ovaj zastrašujuće proročanski roman prikazuje distopijsku budućnost u kojoj su knjige zabranjene, a vatrogasci ih spaljuju. Glavni junak Montag živi jednolično sve dok ne upozna mladu Klaris i život mu se ne okrene naglavačke. Napeta radnja i snažni likovi uvlače čitaoce u mračni svet u kom knjiga više nema i postavljaju pitanja o slobodi, znanju i ljudskosti.
„Zavera budala“ – Džon Kenedi Tul
Ovaj posthumno objavljen roman (jedanaest godina nakon Tulovog samoubistva) prati Ignacija Ž. Rajlija, tridesetogodišnjeg ekscentrika iz Nju Orleansa koji živi s majkom i susreće živopisne likove Francuskog kvarta dok očajnički traži posao. Spoj farse, satire, komičnih situacija i melanholične atmosfere romanu je osigurao Pulicerovu nagradu za književnost 1981. godine.
Iz pera jednog od najpopularnijih pisaca na svetu proistekla je inspirativna priča o andaluzijskom pastiru koji kreće na put kako bi pronašao skriveno blago da bi usput otkrio bogatstvo mnogo veće od materijalnog – onog u nama samima. U ovoj očaravajućoj paraboli o životu i snovima Koeljo pokazuje kako praćenje sopstvenog puta može dovesti do samospoznaje i velikih čuda.
„Slika Dorijana Greja“ – Oskar Vajld
Vajldov filozofski roman prvobitno je 1890. objavljen kao priča u nastavcima u Lipinkotovom mesečniku. Urednici su, smatrajući je neprikladnom, uklonili oko 500 reči. Vajld je kao odgovor na cenzuru revidirao i proširio tekst, da bi ga naposletku objavio kao roman: priču o čoveku, koji prodaje svoju dušu zarad večne mladosti i lepote –skandaloznu, ali i snažnog i trajnog odjeka.
„Životinjska farma“ – Džordž Orvel
Orvelova briljantna politička satira o revolucijama, iskvarenim idealima i klasnim sukobima inspirisana je erom Staljinove vladavine. Ubrzo nakon što se životinje pobune i preuzmu vlast od ljudskih gospodara, počinju da shvataju kako sloboda ne donosi očekivane promene. Iza jednostavne priče krije se ozbiljna i oštra politička kritika koja i dan-danas ima istu težinu, ako ne i veću.
Autor: Talija Avakijan
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Kristijan Vekonj
