Prikaz knjige „Kal juga“: Mističnim pustohodinama Lepenskog Vira
Slično Aleksandru Tešiću koji je unutar svog epskog romana „Lazarevo časomerje“ spojio više značajnih događaja iz srpske, vizantijske i ruske prošlosti, i Mladen Milosavljević u „Kalu juga“ spaja istorijska dešavanja i ličnosti iz naše i austrougarske istorije utkane u nekoliko vremenskih tokova, začinjavajući sve mistikom, legendama i onostranim. U ovome mu, dakako, značajno pomaže stručno zvanje etnologa koje mu olakšava uplitanje predanja i folklornih običaja u predivo knjige.
„Kal juga“ prvobitno je izdat još 2018. godine, ali sada izlazi za Lagunu u proširenom izdanju kao prva od četiri knjige planiranog serijala o Lepenskom Viru, središtu drevne dosad još neodgonetnute kulture stare više milenijuma. Kakve su tajne potopljene s Virom kada je ovo arheološko nalazište preplavljeno radi izgradnje Đerdapa i u kakvu će vezu ta drevna kultura biti dovedena s čuvenim Eugenom Savojskim i Srbijom kao habzburškom podkraljevinom s početka 18. veka (tokom kratkog istorijskog predaha od turskog zuluma), saznaćemo u ovom zagonetnom istorijskom trileru.
Jezikom koji odiše bogatim vokabularom i izuzetnom načitanošću (vidljivom u lakom baratanju rečeničnim i gramatičkim strukturama), Mladen nas vodi u 1967. kada Mijat, student arheologije, iz arheoloških iskopina obavijenih maglom, ali i opasnošću od skorog potapanja, vadi prastaru skulpturu kamenog idola, čuvenog ribolikog čoveka. Dok prvi zraci jutarnjeg sunca rasteruju izmaglicu, Mijat shvata da je došao do epohalnog, svetski revolucionarnog otkrića o kakvom sanja svaki stručnjak njegove profesije nadajući se uspehu sličnom otkriću egipatskih piramida.
Potom se prebacujemo u vreli avgust 1717. gde sred bojišta srećemo carskog provizora Frombalda koji podno Beogradske tvrđave odbija napade kletih Agarena pod taktikom austrijskog vrhovnog vojnog zapovednika Eugena Savojskog, gušeći se u kalu juga – blatu punom močvarnih isparenja koje je mnoge prethodne armije stajalo glave. Srpski kapetan Čupa jedan je od retkih kojima princ Eugen veruje dok pokušava da nadmudri višestruko brojnije turske ordije.
Nižući dalje savršeno uglancane rečenice svojim besprekorno izbrušenim pripovedačkim darom (u kojem raskošan rečnik i urođena visprenost stvaraju izuzetno prijatnu toplinu izraza), Mladen nam u priču uvodi i malo šejtanluka kroz pojavu mračnih sablasti u turobnim ritovima što šire vonj i trulež oko Beograda, dajući priči i nelagodni dašak jeze. Austrijski i osmanlijski vojnici neće se boriti samo jedni protiv drugih već i protiv nekakvih nečastivih sila i to u delu Balkana koji je svetu dao vampire! Carski dragoni i sultanovi janjičari imaju novu pretnju!
Ezoteričnost prožima i savremeni deo priče kroz lik Ozrena Načića, inspektora tajnog odeljenja policije zaduženog za onostrano, čiji vidoviti saradnici pomažu u rasvetljavanju težih slučajeva svojim natprirodnim sposobnostima.
Na koji način će vihori prošlosti i virovi sudbine spojiti sve ove zamršene niti priče i šta će sve zakulisni vrtlozi i struje izbaciti usput na površinu saznaćemo do kraja ovog mističnog romansiranog zbornika naših drevnih običaja, obreda i tajanstvenih predanja, među kojima će nam jedno otkriti i kako na učinkovit način upokojiti zločestog vampira! Zlu ne trebalo!
Autor: Miroslav Bašić Palković
„Kal juga“ prvobitno je izdat još 2018. godine, ali sada izlazi za Lagunu u proširenom izdanju kao prva od četiri knjige planiranog serijala o Lepenskom Viru, središtu drevne dosad još neodgonetnute kulture stare više milenijuma. Kakve su tajne potopljene s Virom kada je ovo arheološko nalazište preplavljeno radi izgradnje Đerdapa i u kakvu će vezu ta drevna kultura biti dovedena s čuvenim Eugenom Savojskim i Srbijom kao habzburškom podkraljevinom s početka 18. veka (tokom kratkog istorijskog predaha od turskog zuluma), saznaćemo u ovom zagonetnom istorijskom trileru.
Jezikom koji odiše bogatim vokabularom i izuzetnom načitanošću (vidljivom u lakom baratanju rečeničnim i gramatičkim strukturama), Mladen nas vodi u 1967. kada Mijat, student arheologije, iz arheoloških iskopina obavijenih maglom, ali i opasnošću od skorog potapanja, vadi prastaru skulpturu kamenog idola, čuvenog ribolikog čoveka. Dok prvi zraci jutarnjeg sunca rasteruju izmaglicu, Mijat shvata da je došao do epohalnog, svetski revolucionarnog otkrića o kakvom sanja svaki stručnjak njegove profesije nadajući se uspehu sličnom otkriću egipatskih piramida.
Potom se prebacujemo u vreli avgust 1717. gde sred bojišta srećemo carskog provizora Frombalda koji podno Beogradske tvrđave odbija napade kletih Agarena pod taktikom austrijskog vrhovnog vojnog zapovednika Eugena Savojskog, gušeći se u kalu juga – blatu punom močvarnih isparenja koje je mnoge prethodne armije stajalo glave. Srpski kapetan Čupa jedan je od retkih kojima princ Eugen veruje dok pokušava da nadmudri višestruko brojnije turske ordije.
Nižući dalje savršeno uglancane rečenice svojim besprekorno izbrušenim pripovedačkim darom (u kojem raskošan rečnik i urođena visprenost stvaraju izuzetno prijatnu toplinu izraza), Mladen nam u priču uvodi i malo šejtanluka kroz pojavu mračnih sablasti u turobnim ritovima što šire vonj i trulež oko Beograda, dajući priči i nelagodni dašak jeze. Austrijski i osmanlijski vojnici neće se boriti samo jedni protiv drugih već i protiv nekakvih nečastivih sila i to u delu Balkana koji je svetu dao vampire! Carski dragoni i sultanovi janjičari imaju novu pretnju!
Ezoteričnost prožima i savremeni deo priče kroz lik Ozrena Načića, inspektora tajnog odeljenja policije zaduženog za onostrano, čiji vidoviti saradnici pomažu u rasvetljavanju težih slučajeva svojim natprirodnim sposobnostima.
Na koji način će vihori prošlosti i virovi sudbine spojiti sve ove zamršene niti priče i šta će sve zakulisni vrtlozi i struje izbaciti usput na površinu saznaćemo do kraja ovog mističnog romansiranog zbornika naših drevnih običaja, obreda i tajanstvenih predanja, među kojima će nam jedno otkriti i kako na učinkovit način upokojiti zločestog vampira! Zlu ne trebalo!
Autor: Miroslav Bašić Palković
