Da je Vladan Matijević, koliko god poslednjih godina bio zastupljeniji romanima, podjednako vešt pisac kraćih pripovednih formi, svedoče brojne dosadašnje nagrade. Ipak, povratak pričama zbirkom „Nora i Zmija“ donosi onu često tako neophodnu novinu u autorov prepoznatljiv stil i tematsko-motivski krug. Ta upadljiva promena najviše se oseća u izvesnoj, pojačanoj liričnosti i fragmentarnosti koja nas, opet, vraća samim počecima Matijevićevog književnog stvaralaštva – pesničkim (i ovde su inkorporirani neki od ranih radova).

Priča romana „Čovek godine“ britanske autorke Ilijane Zander počinje šokantnim događajem koji odmah postavlja ton celog štiva. Natalina najbolja prijateljica Kara odlazi iz noćnog kluba sa nepoznatim muškarcem, a već narednog jutra pronađena je bez svesti na autobuskoj stanici. Doktori nisu sigurni da li će se ikada probuditi iz kome. Ovaj događaj predstavlja pokretač cele radnje i motivaciju glavne junakinje, koja odbija da poveruje da je sve samo nesrećan slučaj. Kada na naslovnici časopisa prepozna muškarca sa kojim je Kara poslednji put viđena, Natali postaje opsednuta idejom da ga razotkrije.

Ako ste poželeli da vam neko jasno, informativno i jezgrovito sažme čitavu istoriju Helena na stotinak stranica, spremno za brzu konzumaciju bez zamaranja bespotrebnim detaljima i stručnim rasplinjavanjima, želja vam se upravo ispunila: britanska istoričarka dr Eli Makin Roberts otvara novi serijal Sažeta istorija knjigom „Antička Grčka“ koja će vam ukratko približiti tu drevnu zemlju, njenu kulturu, filozofiju, umetnost i mitologiju, koje se smatraju kolevkom, temeljom i glavnim uzorom zapadne civilizacije.

Zbirku „Zemlja slatke večnosti“ čini osam pripovedaka i osam novinskih članaka, premda se dugo smatralo da je američka književnica Harper Li napisala jedan jedini roman.

Kada sam videla da je Ivan Stanković napisao knjigu pod naslovom „Lični brend za početnike“, pomislila sam, pa nije valjda pisao neki udžbenik?! Zar posle one odlične „Kakodalogije“, iskrene i duhovite biznis-ispovesti o nastajanju advertajzinga u Jugoslaviji (kasnije u Srbiji), pa posle one duhovite novele „Himalaji ili kako sam zavoleo more“, sa nezaobilaznim poslovnim i životnim porukama? Zar posle toga „čitanka“ za izgradnju ličnog brenda?!

Mada nama preko mape možda tako i ne deluje, Grenland, čuveno ledeno ostrvo, dvadeset je i tri puta veće od Srbije, dakle i više nego dovoljno prostora da ga naš poznati putopisac Viktor Lazić proputuje i istraži. Valjda se nakon preznojavanja u tropskim krajevima poput Kenije, Sumatre i Sudana, uželeo osveženja, pa je skoknuo u sasvim suprotnom pravcu do severa i zemlje večnog snega i leda, daleko pre nego što je na nju oko bacio Tramp.

Roman „Tri majke“ britanske autorke Hane Bekerman započinje scenom koja odmah uspostavlja ton čitavog romana: atmosferu strepnje, nemoći i nadolazeće katastrofe. Abi čeka svoju sedamnaestogodišnju ćerku Ajlu da se vrati kući sa žurke. Dolazak policije na vrata označava trenutak u kom se život jedne porodice nepovratno raspada. Vest da je Ajla poginula u saobraćajnoj nesreći, čiji je počinilac pobegao sa mesta događaja, ne predstavlja samo početak istrage već i emotivnog sunovrata svih ljudi povezanih sa njom.

Nakon vrlo teške i mračne teme u svetskom hitu „Tetovažer iz Aušvica“ novozelandska književnica Heder Moris odabrala je nešto sasvim drugačije u svojoj knjizi „Džesina želja“, smestivši radnju u svet video-igara i virtuelne stvarnosti.