Marija Anđelković

Radnja romana "Kal juga" je ispričana kroz dva narativna toka. U prvom koji se odvija tokom 1967. godine je glavni lik Mijat, mladi arheolog koji pronalazi zagonetni predmet i time postavlja temelje za izučavanje sada već vrlo aktuelnog nalazišta Lepenski vir. Dok se nosi sa svojim porušenim snovima, Mijat pronalazi stari dnevnik, sa ugraviranim inicijalima E. F. i taj događaj simbolično povezuje sadašnjost sa prošlošću, a nas odvodi u daleku 1717. godinu. Početak 18. veka je bio period obeležen ratovima Osmanlija i Habsburgovaca, koji su se borili za vlast nad srpskom državom. Upravo jedan od tih ratova i susret ličnosti koje su ga obeležile su bile uporište u nastajanju ovog romana. Napad austrijske vojske na tvrđavu pod turskom vlašću je predvodio Eugen Savojski. U narodu poznat kao vrhunski strateg sklon okultnim verovanjima. Tokom svoje divizije, oslanjao se ne pomoć hajduka koji su obitavali u okolnim šumama Šumadije, a posebno blizak odnos je ostvario sa Teodorom Prodanovićem, u narodu poznatim kao kapetan Čupa. Sa druge strane, Mijat čitajući Frombaldov dnevnik dolazi do saznanja o pojavi vampirizma, što je autor vrlo lepo opisao bez suvišne dramatizacije. Ovo je zaista jedan kvalitetan istorijski roman, koji nepretenciono rasvetljava neke ličnosti i događaje iz prošlosti uz pregršt zanimljivih i nepoznatih informacija. Uz sve to je roman prožet elementima iz narodnog folklora koji nisu čest motiv u modernoj književnosti. Zaista iskrena preporuka za sve ljubitelje istorijskih romana. Na stranu što je izuzetno informativan, ovo je roman u kojem ćete uživati, jer autor osim što je potkovan znanjem iz oblasti istorije i etnologije zaista divno piše.

Viktorija Marjanović

Kal juga“ me je fascinirao na način na koji retko koja savremena domaća književnost uspeva ne samo kao roman, već kao iskustvo silaska u kolektivno nesvesno jednog prostora. Čitajući ga imala sam osećaj da ne čitam samo priču, već stratigrafiju straha na Balkanu. Ono što mi je posebno upečatljivo jeste način na koji si folklor tretirao ne kao dekor ili egzotični dodatak istoriji, već kao živ sistem mišljenja. Vampiri, vode, magle i podzemlja nisu „čudovišta“ u klasičnom horor smislu, oni funkcionišu kao ostaci kolektivnih trauma, kao talog vekova ratova, gladi, smrti i neizgovorenog pamćenja. Upravo zato roman ima toliku težinu: natprirodno kod tebe nije beg od stvarnosti, već njen najdublji sloj. Posebno mi se dopala ideja da arheologija u romanu nije nauka o mrtvom, već o onome što uporno odbija da ostane zakopano. Kao budućoj antropološkinji, fascinantno mi je kako si pogodio onu tanku granicu između naučne racionalizacije i iskonskog straha koji nastaje kada čovek shvati da su mitovi možda samo drugačiji oblik istorijskog sećanja. Atmosfera romana je izuzetna oseća se vlaga Dunava, mulj, težina zemlje i istorije. Retko koji pisac uspe da prostor učini toliko živim da postane gotovo autonomni lik romana. Kod tebe pejzaž posmatra čoveka jednako koliko čovek posmatra njega. Nakon čitanja ostao mi je onaj redak osećaj koji dobra književnost ostavlja, ne strah od čudovišta, već nelagoda zbog pomisli da su neke priče možda preživele zato što u sebi nose zrno istine.

Ivanna L.

Živimo na prostoru koji je izuzetno darežljiv, blagorodan, ali i prevrtljiv, nezgodan. Večno između Scile i Haribde! Kal Juga je slika dela naše istorije, koja fantastično povezuje i opisuje vreme, ljude, događaje naše celokupne istorije. Bravo Mladene! Knjiga za svaku pohvalu i preporuku!

Goran Stevanovic

Novo dopunjeno izdanje je sjajno. Sve preporuke i jedva čekam nastavak priče!

Čestitam na novoj verziji. Čitala sam staru, mislim da je bila 2018. prvo što me je privuklo bila je na koricama Praroditeljka iz Lepenskog vira. Odlična knjiga za sve one koji vole istorijske romane ali sa naših prostora . Jedan osvežavajući pristup i vrlo dinamična i zanimljiva priča.