Prikaz knjige „Dani u knjižari Morisaki“: U knjižaru po lek za dušu!
Objavljeni kao književni prvenac japanskog pisca Satošija Jagisave „Dani u knjižari ’Morisaki’“ osvojili su srca čitalaca širom sveta prevedeni na više od pedeset jezika među kojima se sada, zahvaljujući Laguni, našao i srpski, urađen veštom rukom Mateje Matića. U Japanu je po knjizi snimljen čak i uspešan film, a ako i vas Jagisava očara svojom smirenom toplinom i laganim humorom, obradovaće vas podatak da nam u Lagunine knjiške police uskoro stiže i drugi deo ove priče.
Ponekad kada ga sreća uljuljka kao lađu sred bonace, čovek i ne sluti da bi u prvoj uvali mogla da ga čeka ljuta bura koja bi svojim olujnim naletima mogla potpuno da ga, nespremnog i zatečenog, uzdrma i iznenadi. To se upravo desilo našoj junakinji Takako: sve je počelo, kako i sama kaže, kao grom iz vedra neba. Hideaki, dečko s kojim je radila i bila već nekoliko godina u vezi, jednog joj je dana, s neba pa u rebra, rekao da se ženi – ali ne njome! I to joj je, pride, rekao sred romantičnog restorana na vrhu oblakodera pod zvezdanim nebom. Taktički, nema šta! I ne, nije ga istoga trena polila vinom i gurnula, kao što ste se možda ponadali, s vrha zgrade.
Zgranuta i zanemela, samo mu je čestitala i vratila se sama u svoj stan. A onda, kad su je emocije konačno sustigle, Takako je slomila tuga kao da je nju neko poput vaze bacio s vrha gore pomenute zgrade. Da užas bude veći, dala je i otkaz u firmi, jer se u njoj svakoga dana sretala s Hideakijem i njegovom budućom nevestom. Bez dečka, bez nade i bez posla, kao da ju je „neko izbacio u prazninu svemira“. A nema ni prijatelje, jer se u Tokio preselila pravo s faksa.
No kako se i spas, isto kao i nesreća, javi kad mu se ponajmanje nadamo, iznenada joj se javlja ujka kojeg deset godina nije videla i koji drži njihovu staru porodičnu knjižaru. Treba mu pomoć u poslu, a daće joj i sobičak na spratu, što bi nju poštedelo kirije i računa. Ponuda koja se ne odbija ako ste bez posla i rešenja. Lepršav i nehajan, ujka joj je često išao na živce, ali budući da je i njega ostavila žena, možda imaju ponešto slično – slične patnje i boli.
Slična toplim, bakmanovskim skandinavskim knjigama, i ova knjiga sa sasvim drugog kontinenta poseduje sveden jezik i jednostavan izraz koji daju priči dinamiku zbog koje je izuzetno pitka i laka za čitanje, bez previše opterećujućeg psihologiziranja i filozofiranja – Jagisava veruje svojim čitaocima i prepušta im da ponešto povežu i zaključe i sami.
Hoće li odmor, dnevna rutina u knjižari i ujka pun razumevanja uspeti da otrgnu Takako iz učmalosti i ucveljenosti, hoće li tu pronaći novi put i cilj u životu, hoće li prisna atmosfera i dobrodušna toplina njenih žitelja uspeti da je raskrave i pruže joj bliskost doma i porodice, hoće li obilje knjiga iz ujkine radnje uspeti da joj ulije neku mudrost i utehu i zaceli rupe u srcu pružajući joj nadahnuće da krene dalje, hoće li joj novopronađena opsesija čitanjem odvući misli od tuge, hoće li joj jesenji ulični vašar knjiga podići raspoloženje, hoće li se i ona naći pri ruci ujaku kad mu se nenadano vrate duhovi iz prošlosti, saznaćemo do kraja ove nadasve tople priče čiji će vam junaci ukrasti srce.
Autor: Miroslav Bašić Palković
