Prikaz knjige „Caru na divan“ Zorice Janković: Carigrad kao pozornica srpske istorije
Knjiga naše eminentne istoričarke ima veoma interesantnu temu o kojoj do sada kao čitaoci nismo mnogo razmišljali. Čitav naš devetnaesti vek obeležen je ustancima protiv osmanske vlasti i viševekovne okupacije, borbom za nezavisnu i ustavnu državu. Interesantno je da su svi naši vladari iz tog perioda, od Miloša Obrenovića do Petra Prvog Karađorđevića, odlazili u zvanične posete u Carigrad i bivali tamo primani sa punom pažnjom i uvažavanjem.
Obilje istorijskih podataka u knjizi „Caru na divan“ duguje velikoj građi: dokumentima, izvorima iz novinskih članaka tih vremena, ličnoj prepisci vladara i njihovih savetnika i sekretara. Jednom rečju, autorka Zorica Janković je konsultovala impozantnu količinu literature da bi je pretočila u knjigu koja je podjednako interesantna običnom čitaocu koliko i stručnom, neophodna studentima istorije i korisna literatura piscima koji će neko svoje delo smestiti u srpski devetnaesti vek.
Detaljno opisujući protokol o prijemu vladara, autorka stvara literarno žive slike davnog vremena kada se Srbija borila za svoje mesto u Evropi, ponekad nespretno praveći prve korake u velikom svetu od Carigrada do Beča. Simpatična je anegdota, na primer, da je knez Miloš Obrenović tokom svoje prve posete sultanu Mahmudu Drugom svojoj pratnji savetovao da prenoće na podu zastrtom ćilimom, „kako ne bi kvarili nameštene minderluke“, na šta mu je jedan od njegovih saputnika i savetnika odgovorio da bi onda domaćini pomislili „kako Srbi nikad prostrt minderluk nisu videli“.
Kako je vek odmicao, smenjivali su se srpski vladari i turski sultani, teritorija slobodne Srbije se širila a Osmansko carstvo u drugoj polovini devetnaestog veka sve više uzmicalo sa osvojenih teritorija Balkana i slabilo unutar svoje vekovne hijerarhije.
Caru na divan poslednji je otišao kralj Petar Prvi kod sultana Mehmeda Petog, sada već kao suveren slobodne i nezavisne Srbije, u pratnji Nikole Pašića 1910. godine. Već po tradiciji, Beograd je na svečan način ispratio svog vladara na dalek i važan put i to preko Petrograda. Za razliku od svih svojih prethodnika, otputovao je posebnim kraljevskim vozom. U Petrogradu ga je dočekao ruski car Nikolaj Drugi.
Tako hronologija putovanja naših vladara u Carigrad pokazuje i uzlaznu liniju napredovanja ka oslobođenju, samostalnosti, suverenosti i međunarodnom poštovanju Srbije, najpre kao kneževine, a na početku dvadesetog veka i kao kraljevine. Velelepna prestonica nekada moćne carevine na Bosforu na kraju se poklonila srpskom kralju, dočekujući ga sa svim počastima.
Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik
