Pitanje iz publike: Zar naši roditelji nisu smeli da nam pričaju o nacistima i onome što se tada dešavalo?

Helinger: Ne, to nikako nisu smeli da urade! Ne – ako su i sami bili umešani. Jer šta inače deca rade? Ona kažu: „Šta ste tamo radili, kako ste mogli!?“ I time deca postaju jednako loša kao roditelji.

Pitanje iz publike: Ja mogu tako nešto da saznam od svojih roditelja i mogu da razumem njihovo ponašanje i njihov postupak. I mogu da oprostim.

Helinger: Dete ne sme ni da razume, ni da oprašta. Kakva arogancija!

Dinamika koja nas povezuje tananim nitima lojalnosti s vlastitom porodicom i pokolenjima predaka često neprimetno upravlja našim životima i sudbinama, srećom i nesrećom, zdravljem i bolešću. Helingerova sistematska psihoterapija vodi otkrivanju ove skrivene dinamike nudeći nam mogućnost da istinski sagledamo svoju situaciju, kao i ostalih članova porodice, i tako se na primereniji način prema njoj odnosimo.

Iako u ovoj knjizi odgovara na suštinska pitanja poput nasilja i krivice, usvajanja dece i incesta, Helinger povlači jasnu liniju razgraničenja između odgovornosti u psihoterapeutskom i javnom polju.

„Njegova razmišljanja pozivaju na intenzivnu razmenu misli i osećanja. On provocira, fascinira, duboko dira i ljuti. Ta mešavina hrani duh i pokreće misao tamo gde se ona inače zadovoljno zavaljuje u udobni naslon fotelje opuštenosti. I posle toga na svet se gleda nekako otvorenije i popustljivije.“ 
– Gabrijela ten Hevel