Nikolina Petronijević

Za njenog života čitala sam sporadično njene kolumne, nekad mi je njen oštar jezik prijao, nekad ne. Iako je moj suprug uredno kupovao njene knjige, nisam ih čitala, uvek je bilo nešto preče, interesantnije, važnije. Teške su mi njene teme. Sada, red je da joj posthumno na svoj načim odam počast. I počeh od prve knjige koju je objavila. Lako mi je ali mučno poistovetiti se sa Tonkom, ženom u "najboljim", pedesetim godinama. Sa njenim brigama, mukama, radostima, odnosima sa ljudima iz njene bliže i dalje okoline. Muž, ćerka, majka, otac, nona, prijetelji i prijateljice, ljubavnik, ... Eto dobrih razloga zašto sedi pred uključenim ali utišanim televizorom, jede čokolade "Dorina" i razmišlja čemu sve to i vredi li truda maknuti se i uopšte živeti. Ženske priče tipične za sva vremena. Ali, da bi se stvar još više zakomplikovala, autorka radnju ove knjige smešta u vreme neposredno nakon raspada Jugoslavije i ratova vođenih na njenom tlu, tako da u priču jedne obične žene, koja je mogla biti i Hrvatica i Srpkinja i Amerikanka i Avganistanka unosi taj elemenat strave koju ratovi nose sa sobom. Dok u isto vreme na utišanom televizoru promiču slike iz rata koji se tih devedesetih godina odvijao pred našim očima. Kao što rekoh, oštar jezik, teška priča, sve je tako kako piše, ali mučno je.

Evgenija Anđelković

Samo Vedrana Rudan može tako, u jednom dahu, koristeći živopisan svakodnevni govor, ubosti „u sridu“, otvoreno i bez dlake na jeziku ispričati univerzalnu istinu našeg vremena u našem podneblju. Kroz priču o Tonki, autorka govori o problemima svih žena koje u pedesetim ostaju bez posla, zarobljene u monotoniji svakodnevice, sa partnerima koje vole iz navike, ali pošto komunikacija izostaje potvrđivanje vlastitih vrednosti traže u vezi sa mlađim muškarcima, a frustracije i nezadovoljstvo se guše gomilama čokolade ili se poseže za tabletama zaborava. Priča o licemerju društva u kome je bitno biti udana žena. Priča o hrvatsko-srpskim odnosima, ratovima, nasilju koje nikada nije jednostrano, svi su za njega odgovorni. Priča o tome kako je odvratan osećaj kad si drugačiji, poreklom ili po shvatanjima, kad se jednostavno ne uklapaš. Ali, treba preživeti i shvatiti da su ratovi besmisleni. A do tada će naši životi biti velika trauma...Odlično napisano, uživala sam čitajući.