Milica

Zanimljiva tematiika. Iskreno, velika je hrabrost uložiti svu svoju ušteđevinu u renoviranje ogromne kuće, koja je poprilično udaljena od života koji ste živeli. Ne znam da li je do stila pisanja možda i do samog prevoda, ali nije mi legla koliko sam očekivala. Jednostavno nešto mi je nedostajalo.

Анастасија

Френсис, као писац поезије и уопште и неко ко предаје на универзитету, има дар за писање, то је неоспорно, и види се у креирању реченица кроз које се неретко провлачи смисао за хумор. Успела је да пренесе своју радост, начин живота и Тоскански амбијент; срдачаност и једноставност којом Италијани живе, заједничка обидовања (за која живе)... све јако тачно и веродостојно иако из њеног угла. Ја сам прве половине књиге мислила: шта је ово неком требало у животу. Купиш старинску вилу у другој земљи, бавиш се дозволама, радовима, мајсторима... и, све у свему, до краја живота јој се посветиш. Али схватила сам да рад јесте оно што испуњава човека. Ако неког повуче куповина куће у другој земљи, трошење целе своје уштеђевине (кад је већ има у тој мери) зашто да не. У ствари овде је више питање тог времена као феномена мени, и одлуке некога да га толико посвети нечему. А како би се оно паметније утрошило, питање је индивидуе. Фенсис сама вероватно не би направила веће животно дело и пројекат.

Dušan

Knjiga ima zanimljivih delova, lepo opisuje život u maloj sredini u Italiji kao i životni stil Italijana. Ne znam da li je do stila pisanja ili prevoda, tek na momente je vrlo teško čitati i pratiti rečenice koje nemaju gramatički ni semantički smisao. Sve u svemu, ništa ne bih propustio i da nisam pročitao knjigu.