Polifon i vizuelno raskošan roman u kojem jedna zgrada postaje metafora čitavog društva.

Komemoracijom povodom smrti prvaka Narodnog pozorišta, nekadašnje velike zvezde socijalističke sapunice, nije samo obeležen kraj jedne blistave karijere. Za mladu Dinu, koja je upravo prihvatila mesto direktorke Drame, to je i početak pitanja koje će je iznova opsedati: šta je zapravo Narodno pozorište – zgrada, mit, utočište, državni aparat, grobnica ili živi organizam koji proždire svoje „stanovnike“? Dok pokušava da izađe na kraj sa glumačkim zvezdama, manipulativnom upravnicom, nevidljivim centrima uticaja i sopstvenim ljubavnim zabludama, Dina sve dublje zalazi u lavirint institucije koja čuva uspomene na ratove, ideologije, propale sisteme, tranzicije, lične tragedije i bezbrojne neizgovorene tajne.

„U sukobu mlade direktorke sa institucijom koju je preuzela ogleda se čitava jugoslovenska istorija.“

– Frankfurter Allgemeine Zeitung

„Prava čitalačka poslastica – podseća i na jezičku virtuoznost Elfride Jelinek, kao i na onu slovensku književnu tradiciju u kojoj se realizam i groteska neprestano prepliću.“

– Österreichischer Rundfunk

„Narodno pozorište klopka je za čitatelja zato što je sve tu onako kako je bilo u takozvanoj stvarnosti: autorica je stvarno bila direktorka Drame, i to s jedva navršenih trideset; stvarno je tu bila i upravnica pozorišta i barem jedan prvak Drame, stvarno su tu bili neki ljudi koji neodoljivo podsjećaju na likove romana. A istovremeno, ovo nije zbilja, ovo je roman, uskovitlan do mahnitosti, magičan, šašav i duhovit, pametan roman o jednoj u sebe zatvorenoj zajednici, roman o teatru, o Srbiji i o jednoj zauvijek nedovršenoj tranziciji. Izvedena majstorskim stilom, ova knjiga pred protagoniste postavlja pitanje kad prestaje uloga, a kad počinje stvarnost. Nema odgovora! Da ga ima, ne bi bilo romana.“

– Miljenko Jergović