„Počev od legendarne Žorž Sandove, koja je napisala više od sto romana, žene su povremeno napadale neprikosnoveni muški zabran književnosti da bi se u naše vreme to pretvorilo u pravu epidemiju. I beogradska spisateljica Vesna Radusinović pripada toj ljupkoj ženskoj najezdi naše savremene književnosti, ali se njen rad najmanje može nazvati takozvanim ženskim pismom. Za razliku od većine drugih nežnih spisateljica ona stiže iz sveta novinarstva, noseći sa sobom svu žestinu tog zanata, njegov pomalo avanturistički duh, sklonost ka bizarnim obrtima i ekstravagantnim svetovima. Šta je naprosto ono što Vesnine knjige odvaja od ostalih, slagali se mi ili ne sa njenom ars poetikom? To je pre svega što nisu dosadne, jer je prvo načelo novinarstva biti zanimljiv, ščepati čitaoca i zadržati mu pažnju. Draž ovih knjiga, je ukratko, u tome što se ne ispuštaju iz ruku dok se ne završe, zanimljive poput naslovnih strana tabloida, sentimentalne na način Džejn Ostin, cinične poput Saganove i erotske gotovo kao da je u pitanju ženski Bukovski. Ukratko, primili ih mi ili ne, ove knjige će kroz sto godina biti jedno od važnih svedočanstava o emocionalnom sklopu i unutrašnjem ustrojstvu savremene žene s početka dvadeset prvog veka.“

Momo Kapor