Kada je u dvanaestom veku sicilijanski lopov ukrao vreću s umetničkim predmetima iz biblioteke dvorskog zemljopisca, alati i amajlije „preobražaja“ raspršili su se po čitavom svetu. Devet vekova kasnije, u dremljivom gradu u Novoj Engleskoj, Pol Tom, mladi novinar koji istražuje tajanstvenu smrt mesnog profesora, otkriva da ih neko ponovo prikuplja.
Skakućući tamo-amo između vekova i kontinenata, autor prepliće današnju Polovu istragu i priče o ličnostima iz prošlosti u čijim su rukama jednom bili ti izuzetni predmeti. Ðenovski trgovac, sovjetski inženjer, britanski antikvar i postariji kineski otac – svi oni otkrili su da ovi predmeti neprocenjive vrednosti privlače izuzetno odlučne sakupljače.
Prateći priču kakva se nalazi jednom u životu, Pol se zaljubljuje u jedinu osobu koja je poznavala pokojnog profesora; prateći niz tragova do samog srca međunarodnog krijumčarskog udruženja, postepeno shvata da profesor nije bio ono za šta se predstavljao, i to otkriće izaziva strašne posledice.
Predmet broj 1: Alambik je gornji deo pribora za destilisanje. Načinjen je od debelog zelenog stakla, visok je 36 centimetara, širok 18 centimetara na najširem delu osnove. Gornji deo posude je uzak, u obliku lulice, i savijen oštro nadesno; alambik se stavlja nad plamenik da skuplja i prenosi isparenja u drugu posudu. Unutrašnjost alambika prevučena je sivom skramom, po svemu sudeći mešavinom olova, gvožđa i antimona, kao i nekih organskih materija, uključujući pseće i ljudske kosti. Na dnu se spolja vide nagoreli tragovi, pružaju se pet centimetara u visinu. Posuda nema miris.
Vreme nastanka: Nepoznato. Procenjuje se da je načinjen između 100. godine pre nove ere i 300. godine nove ere.
Proizvođač: Nepoznat. S obzirom na starost, posuda je izuzetno kvalitetna; naizgled jednostavan oblik skriva pažnju, brigu, naporan rad i veštinu koji su je stvorili.
Mesto nastanka: Helenistički Egipat. Reč „alambik“ dolazi od arapskog ul-anbiq, a to potiče od grčkog ambix, što znači pehar ili bokal.
Poslednji poznati vlasnik: Voldemar Levendal, estonsko-danski generalni guverner Talina. Alambik je iskopan tokom izgradnje Kasarijske kapele na ostrvu Kasari, aprila 1723, i juna te godine donesen je u Levendalov kabinet. Generalni guverner stavio ga je na gornju pregradu prazne police za knjige u uglu kabineta, i nije primetio kad je dve godine, šest meseci i sedamnaest dana kasnije posuda nestala...
Ovo je bilo lagano i zabavno štivo. Radnja se brzo odvijala i držala je moju pažnju. Isprepletene priče su jasno povezane a ipak tajna svake priče nije bila jasna, tako da je čitatelj shvata kako se radnja nastavlja.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.