Plaši me nešto u njegovom pogledu. Ne radi se tu samo o očima. Ne sviđa mi se način na koji me posmatra. Ne sviđa se ni mojim kolenima. Od tog načina, kolena mi postaju gumena.
„To mi je nadimak“, objasnim.
„Ja ću te zvati kako ja hoću!“, prosikta Ledenooki.
„Dobro“, kažem ja dok mi se kolena savijaju. „Zovi me kako ti drago.“
Još jedna odlična knjiga iz pera Zorana Pongrašića, koji nam ovaj put priča o rasizmu u nama. Kako je to biti melez. Ne pripadati ni jednoj rasi, jer obe u tebi vide onu drugu. Odrastati je ionako teško, a kako je tek glavnom junaku koji je pravo iz Afrike stigao u svoj rodni grad i shvatio da je i ovde NJIHOV, a ne NAŠ. A tek kad dođe i prva ljubav ... Odlična knjiga namenjena klincima od 4-8 razreda osnovne škole, koju mogu da čitaju sve generacije, jer smo očigledno svi pomalo zaboravili da je važno kakvi smo unutra, a ne spolja. Jedina primedba koju imam odnosi se na prevod, tj. na postojanje istog, jer ako već štampate knjigu na latinici, trebalo je da ostavite i na hrvatskom. S obzirom da je Kušan i dalje jedan od najčitanijih pisaca u našim bibliotekama, sumnjam da bi sa Pongašićevim hrvatskim jezikom i naši najmlađi čitaoci imali mnogo problema.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.