Bilans jednog davnog putovanja i jedne nestale zemlje nakon što hiljade kilometara prohuje i godine se slegnu.
Cigareta je dogorela, vreme je da se krene. Ulazim u autobus...
Kvadratni koren iz života otvara se stihovima Toma Vejtsa. Ima nečeg od te intonacije i tog vokala u glasu naratora novog romana Muharema Bazdulja. Ovaj autor je već prepoznatljiv po veštom i uzornom pisanju iz prvog lica jednine, no nijedan njegov prethodni lik nije bio toliko slojevit i kompleksan. Sergej Babić, Beograđanin već dobrano zagazio u pedesete, kreće na put za Tuzlu. Godina je 2014, a on je u Tuzli već jedanput bio, tačno dvadeset godina ranije. Tokom tri sata vožnje, Babić se priseća mnogo dužeg putovanja ka istoj destinaciji i pravi bilans što vlastitog života, što političkih i generacijskih promašaja. Pišući o politici, ali dostojno umetnosti romana, poput Ismaila Kadarea, sa Bolanjovom sposobnošću da prikaže duh vremena kroz opise intelektualnih koterija, Bazdulj je napisao roman koji se brzo čita i dugo pamti.
„Ljudi, diskursi i dijalozi koje Muharem Bazdulj predstavlja u ovoj izvrsnoj, pametnoj i dinamičnoj knjizi vode nas kroz cijelo 'produženo' 20. stoljeće, do današnjih dana. On prodire duboko ispod površine uobičajenog, jednostavnog i crno-bijelog, pokazujući nam da se naše životne priče konstruiraju u neprekidnoj interakciji sa životnim pričama drugih: bili oni velike historijske ličnosti ili tek naši poznanici i prijatelji.“ Dejan Jović
„Roman o čoveku koji je odbio da smisao koji je izgubio u mraku traži pod reflektorima i kome ne preostaje ništa do da gradi svoj lični, autoparodični, zajebantski i jebivetarski mit, i da pod imenom nepostojećeg čoveka sazdanim od naslova jedne pesme bez keruakovske potrebe da od toga pravi pompu, krene na putovanje koje je samo sebi cilj i svrha.“ Vladimir Kecmanović
Roman je izvrsan istorijsko-geografski prikaz jugoslovenstava, sa interesantnim činjenicama malo poznatim čitaocu prosečne obaveštenosti, iz ugla glavnog junaka-jednog beogradskog novinara/urednika. Ono što je slaba tačka romana je da čitalac nikako ne uspeva da se identifikuje sa glavnim likom, da ga razume i oseti, jer njegova izvanredna zapažanja i lucidna promišljanja nisu propraćena sa introspektivnim momentom koji je neophodan u ovoj ispovednoj formi. Naime, njegova ličnost do samog kraja ostaje nerasvetljena, a opisi njegovih intimnih drama konfuzni i nedorečeni. Pisac i u ovom delu pokazuje da je izvanredan erudita, ali, nažalost, ponovo uz preteranu i suvišnu upotrebu stranih reči. Stil pisanja jeste dobar, ali od romana "April na Vlašiću" Bazdulj, nažalost, ne uspeva da postigne onaj fatalni momenat "razoružavanja" čitaoca koji dovodi do potpunog predavanja knjizi.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.