Grad zvani Armagedon

K. K. Hamfriz

Prosečna ocena: ocena

Pročitajte komentare (3)

Kategorije:

Konstantinopolj 1453.

„Velika i važna priča. Mnogo akcije, živopisnih likova i sudbinskih preokreta.“ Sajmon Skerou

Mi dolazimo, Grče.
Penjemo se na tvoju najvišu kulu, po tim veličanstvenim zidinama. Ti bedemi štitili su te hiljadu godina. Odupirali su se svim našim napadima. Ispred njih, tamo gde su nekada bila tvoja polja i vinogradi, sada su rovovi i topovski položaji. Prazni, zasad. Očekuješ li da ih ispuni još jedna na neuspeh osuđena vojska islama, slična svim mučenicima koji su dolazili i propadali ovde?
Ne. Jer ovog puta smo drugačiji. Ima nas više, tačno. Ali nije samo to. Doneli smo nešto drugačije.
Zatvori oči. Čućeš nas pre nego što nas budeš ugledao. Uvek dolazimo sa sviralama. Mi smo narod koji voli galamu. Oni naoružani dolaze iza.

Konstantinopolj. Grad koji je srce prostranog Vizantijskog carstva već hiljadu godina. Grčki dragulj koji Turci priželjkuju. Godina je 1453. Imperija je svedena na ono što leži unutar gradskih oronulih zidina. Ipak, za jednog čoveka Konstantinopolj i dalje predstavlja mesto na kojem ga čeka sudbina. Mehmed II, koji je tek napunio dvadeset godina kada je postao sultan, dovodi sto hiljada vojnika, nadmašujući broj branilaca grada sa deset prema jedan, i najsmrtonosniju pretnju sa kojom se grad do sada sreo – najveći top na svetu. Ali grad je mnogo više od stenja u bedemu jer je sudbina Konstantinopolja neraskidiva od sudbine njegovih stanovnika. Poput Gregorine, plaćenika i prognanika koji se vraća u omraženo mesto koje je nekada voleo. Teonove, Gregorinog brata blizanca i izdajice. Sofijine, koju su volela oba brata. Lejline, mistične žene i asasina, koja će potražiti sudbinu u plamenovima...

„Hamfriz dikensovski govori o padu ovog veličanstvenog grada dok niti priče plete kroz sudbine vojnika, sultana, proroka i pripovedača. Uspelo mu je da na idealan način spoji dobro izgrađene likove sa uzbudljivim akcionim pasažima.“ Buzz Magazine

11.04.2016.

Bilo je zapisano i dogodilo se

Evgenija Anđelković

Sultan Mehmed je želeo da bude Fatih – Osvajač, da osvoji grad koji se protezao kao most između Evrope i Azije, na važnom trgovačkom putu. Mnogobrojna vojska – Turci, Vlasi, Bugari, Srbi uz pomoć velikog topa su odneli pobedu nad odbranom grada u kojoj su učestvovali Grci, Đenovljani, Mlečani, Krićani. Prepliću se sudbine careva i sultana sa sudbinama običnih ljudi, vojnika, pomoraca. Čarobnica Lejla tumači znamenja i pomaže u oblikovanju događaja. Svakom je nešto zapisano, svako ide svojoj sudbini...Autor je dobro proučio istorijski momenat, upoznao je i zavoleo grad pa je uspeo da uhvati duh mesta i duh vremena. Dao je autentičnu i živopisnu sliku opsade grada opisanu iz obe perspektive – napadača i branilaca. Likovi su dobro obrađeni, filmski su prikazane scene opsade, borbi, pokolja i pljačke... Mehmed Osvajač je osvojio grad kome je dao novi sjaj, ponovo je od njega stvorio svetsku prestonicu u kojoj su se kroz vekove izmešali životi i sudbine napadača i branilaca...

1 0

26.01.2016.

Grad zvani Armagedon

Isidora Đolović

U praskozorje jednog, a na zalasku drugog velikog carstva, na raskršću, ali i u kontinuitetu epoha, putevi različitih ljudi se ukrštaju, htenja sudaraju. Gregora i Teon, Sofija i Lejla, Mehmed i Konstantin...borba za slavu, ljubav, veru, dom...borba ambicija, strasti, osvetoljubivosti. Rat za opstanak, izmirenje pobune krvi ili ostvarenje proročanstva. Veličanstvena slika događaja koji je oblikovao svet u kome živimo. Živopisno, šareno, verodostojno. Napete scene, neočekivana razrešenja, ponešto Martinovog stila u pripovedanju, vešta upotreba simbolike i misterije. Dobar zaplet, zanimljivi likovi, očigledan uloženi trud u prikupljanju građe, izostanak klišea, dočaravanje pada Carigrada iz perspektive obe strane, osvajača i osvojenog, tolerancija, težnja da se ne zauzima strana - a opet, jasan naboj ponosa vizantijskom, evropskom tradicijom, tuge zbog dekadencije i sunovrata, ljubavi prema antičkom nasleđu. Ukratko, sjajna istorijska proza. Za sve ljubitelje žanra, ovo je pun pogodak.

3 1

28.04.2015.

Grad zvani Armagedon

Mir Janna

Istorijska priča epskih razmera koja obara s nogu.Ova priča je,priča o padu veličanstvenog grada,koja odvodi čitaoca na putovanje kroz vreme u vizantijski Konstantinopolj.Očaravajuća epopeja o pobednicima i pobeđenima,o moći i večitoj borbi između dobra i zla koja je okrenula brata protiv brata.Hamfrizova veština pisanja i ocrtavanja velikih scena u nekoliko poteza,u ovom delu se pokazuje u svojoj punoj raskoši.Kao da se srodio sa epohom o kojoj piše,Hamfriz vodi čitaoca iz jedne živopisne scene u drugu,ubedljivo oslikavajući istorijske ličnosti i sukob dve sile.Stranicama galopira cela vojska,odjekuju krici ranjenih,varnice lete iz ukrštenih mačeva,a udarci bubnjeva lede krv u žilama.Radnja romana juri kao akcioni film,fascinirajući čitaoca,držeći ga prikovanog do samog kraja.Sigurna sam da će Hamfriz čitaocima utoliti glad za dobrom pustolovinom i još boljim romanom.Pravo je zadovoljstvo čitati ga.

2 0

Hamfriz: Živi dragulj pravoslavlja u Carigradu

28.07.2015.

Ekskluzivno: Britanski pisac i glumac Kris Hamfriz o romanu o osvajanju Konstantinopolja. Posebno nadahnuće dobio proučavajući lepote Crkve Svete Marije Mongolske. Glumac u meni je dosta uticao na moj...

više

Intervju - K. K. Hamfriz: Prošlost nas iznova upozorava na naše ludosti

24.06.2015.

Romani “Vlad: posljednja ispovijest” i “Grad zvani Armagedon: Konstantinopolj 1453” britanskog pisca Krisa Hamfriza opisuju poznate osobe i događaje svjetske istorije: Vlada Drakula i pad Konstantinop...

više