Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske kuće u kojoj je smešteno Ostrvo knjiga. Na natpisu piše:
Nijedan čovek nije ostrvo;
Svaka knjiga je jedan svet.
Ej Džej Fikri upravo će otkriti šta to znači.
Ej Džej Fikri je vlasnik oronule knjižare i antikvarnice Ostrvo knjiga. Nedavno mu je preminula žena. Ukrali su mu omiljeni primerak prvog izdanja Kolridževog Tamerlana. Život mu se raspada.
Amelija takođe trguje knjigama. Ima veliko srce i dosadan život.
Maju je neko ostavio u Fikrijevoj knjižari. Ona je beba. Uz nju je ostavljena samo poruka.
Šta se to dogodilo u knjižari što je zauvek promenilo sudbine ovo troje naizgled običnih, ali izuzetnih likova? Ovo je priča o tome kako neočekivana ljubav može da vas spase i vrati u život, smeštena u svetu koji nećete želeti da napustite, sa junacima koje ćete odmah zavoleti.
„U ovom romanu ima humora, romanse, malo napetosti, ali najviše ljubavi – ljubavi prema knjigama i knjigoljupcima, i, uistinu, prema čitavom čovečanstvu u svoj njegovoj nesavršenoj veličanstvenosti.“ Ejovin Ajvi, autorka knjige Snežno dete
„Duhovito i zabavno, ali uvek verno životu. Ljubavna priča u koju će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav.“ Kirkus Reviews
Molim vas da promenite prevod naslova. A.J se nikada ne bi slozio da su ovo njegova sabrana dela. Ovo su kratke price o njegovom zivotu i to treba da stoji u naslovu. Unapred hvala!
Ovo je knjiga koja se cita u jednom dahu. Zavuce vam se pod kozu i posle je ne mozete pustiti iz ruku. Knjiga koju prosto zavolite od prvih stranica.
Predivna knjigica (nekako mi baš priliči da joj dam taj naziv, ali od milja) koju obavezno treba pročitati svaki knjigoljubac, zatim svako ko je bar jednom u životu poželio imati svoju knjižaru u kojoj će neometano uživati u knjigama, njihovom mirisu i lijepim koricama, a prije svega čitati i čitati... Lijepa je ovo životna priča o ljubavima šarmantnog knjižara, prema djetetu, prema ženi, a prije svega ljubavi prema knjigama. Knjige su zapravo u romanu pokretač radnje, one sve ove ljubavi stvaraju i održavaju, povezuju i razdvajaju likove, a pritom neosjetno djeluju na njihove živote.Zapravo je tako mislim i u životu, naravno samo ako "dopustimo" knjigama da uđu u njega.
Čitamo zato što smo sami. Čitamo da ne budemo sami. Čitamo i nismo sami.
Evgenija Anđelković
Volim knjige o knjigama i o nesavršenim ljudima. Takva je ova priča o El Džej Fikriju, čoveku koji je voleo samo da čita knjige i da trči kros kantri. Tugu posle gubitka mlade supruge lečio je knjigama i radom u knjižari. Morao se brinuti da do ljudi na ostrvu Alis stigne kultura. A nije lako s knjigama. Trebamo da zavirimo u mnoge, da progutamo povremena razočarenja kako bismo uživali kad naletimo na onu pravu. Čitamo zato što smo sami. Da ne budemo sami. Da zavirimo u tuđe živote i da na trenutak budemo srećniji ili nesrećniji, ali da nam srce bude puno. El Džej je voleo da priča o knjigama sa ljudima koji vole knjige, voleo je da dodirne papir, miris nove knjige, knjigu u džepu. Bio je svestan toga da mesto bez knjižare i nije mesto...Jednostavni likovi, radnja koja brzo teče, mnogo ljubavi i knjiga, tako da mi je ova priča naprosto legla. I tužna sam – ostarila sam, nemam knjižaru niti sam ikad dobila priliku da radim sa knjigama, preostaje mi samo da ih čitam. I u tome uživam.
Ko bi uspeo da odoli romanu o knjižari, knjigama i čitanju, naravno nisam mogao, nemoguće je ne uživati u ovoj priči, ona je od one vrste koja topi srce, jedno pravo i iskreno ljubavno pismo čitavom književnom svetu. Taj deo je izvanredan. Možda vam naslov na prvi pogled ne zazvuči neodoljivo ili maštovito ali ono što se krije unutra će sigurno naći put do srca svojim specijalnim jezikom. Nije reč o knjizi koju samo „vredi pročitati“, mnogo je bolja od toga, zapravo je poslastica, pravi mali dragulj. Vrlo je šarmantan početak svakog poglavlja. I zaista, knjige postanu tako često deo našeg života, treba ih nositi kao talismane. Jedan divan roman koji ću proslediti sledećem knjigoljupcu.
Knjiga koja ce istinski oduseviti sve one kojima citanje zauzima toliko vazno mesto u zivotu, da veruju u misao: Reci mi sta citas i ja cu ti reci ko si. Potresna prica o El Deju Fikriju, knjizaru sa ostrva Alis, njegovim ljubavima i zivotnim prekretnicama, upravo je stivo za takve knjigoljupce. Prozeta dubokim emocijama, uzbudljive fabule, ona je lektira koja budi veru u lepo i mudro, inspirise na licno usavrsavanje, neprestano bavljanje dušama nasih bliznjih i cini da, kada sklopimo njene korice, u beležnici imamo jedan dug i uzbudljiv citalacki spisak za godinu koja je pred nama. Prica Gabrijele Zevin u isti mah jeste i poziv na citanje, ali i na setnju do onih mesta koja nisu osvetljena bleštavim svetlima i ne nalaze se u velikim tržnim centrima, ali na čijim policama se nalazi nepregledni niz knjiga koje čekaju na nas i na koje čeka naše čitalačko biće. Ona nas, u vremenu gašenja knjižara, podseća da su knjižare mesta koji čine duh gradova, a da nas žudnja za štivom čini čitaocima
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.