Istorijski roman Konstantin, pored Dioklecijana i Julijana, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika.
Ko je zaista prvi priznao hrišćansku veru, u kojoj zemlji je ona prvi put postala državna veroispovest, ko je i kada krstio Konstantina, ko je zapalio Dioklecijanovu palatu, kako su se prožimali stari i novi verski obredi i običaji u prvim vekovima nove ere, zašto je Konstantin Veliki naredio pogubljenje svoje žene Fauste i prvorođenog sina Krispa, kao i mnogo drugih malo poznatih pojedinosti iz Konstantinovog životopisa – saznaćemo u ovom uzbudljivom romanu o jednom od poslednjih velikih rimskih careva.
Splet predanja, istorijskih izvora i piščeve mašte stvorio je retko uspeo istorijski roman u novijoj srpskoj književnosti.
„Ivan Ivanji poseduje redak dar da uspostavi ubedljivu svakodnevicu, svejedno da li se dešava pre stotinu, ili pre dve hiljade godina. Njegov fundus je neiscrpan. Sve vreme dok teče priča o Konstantinu, čitalac putuje predelima i gradovima Rimskog carstva. Ivanjijev Konstantin nije maskota cara, već živa istorijska ličnost, naš blizak savremenik.“
Dragan Velikić
„Konstantin Veliki je vladao u doba kad su još tinjale žrtve paljenice posvećene paganskom Mitri, ali s pogledom uprtim prema nebu po kojem su već uveliko leteli anđeli. Glavni lik ove knjige je običan čovek ali, pre svega, mudrac i prorok jer zna da novo vreme donosi svest o istoriji kao ličnoj drami začetoj iz slobodne volje, najvažnijeg aspekta vere kojoj se priklanja i kojoj i sam služi. Umesto herojskog odnosa prema svetu u staro doba, nova era nagoveštava tragičnost koja se rađa iz aktivne slobode zla, iz slobode tame.“
Ljubica Arsić
Vladar tako sudbinski vezan za Srbiju naša je baština na koju moramo da budemo ponosni. To je stvar opšte kulture i to je legat u kome ćete uživati od prve do poslednje strane.
Ko je Konstantin, da li je to vladar koji je bio posrednik između zemaljskog i onostranog ili naprosto čovek koji je religiju stavio u sluzbu vlasti i carstva, da bi uzdigao zemaljsko, a nesvesno zauvek izmenio religijsku mapu sveta. Da li je njegova vlast vođena božanskim nadahnućem ili je u pitanju britki um koji je spojio nespojivo. Slavni dani Rima u romanu koji nas podseća na jednog od njegovih najvećih sinova, skromnog poreklom , a velikog delom koje je nadživelo i njega i carstvo kojem je bilo namenjeno. Pročitajte ovaj roman ne samo zbog njegove vrednosti, nego zbog vas samih jer i vi ste deo ove priče i vi ste deo Konstantinovog mozaika i vi činite Milanski edikt i vi ste njegovi čuvari. Na kraju dugujete to sebi i onima koji dolaze posle vas. „Ovim pobeđuj“ neka to bude knjiga, neka to bude znanje.
Meni je knjiga prijala. Napisana je da svako može da je pročita. Nije dosadna i suvoparna, a pruža dosta informacija o tom istorijskom periodu. Nije bitno da li ste hrišćanin ili ne. Čak sam mišljenja da bi više prijala ateistima nego vernicima, odnosno onima koji se zanimaju za ljudsku prirodu, a ne Božiju.
Vodeći austrijski dnevni list „Der Standard“ u broju za protekli vikend doneo je na celoj stranici prikaz romana „Konstantin“ Ivana Ivanjija, koji je napisao Volfgang Vajsgram....
Šta je pre četiri decenije podstaklo Vaše interesovanje za Rimsku imperiju i njene careve rođene na južnoslovenskom tlu?
- Književnik Oto Bihalji Merin je kao urednik tadašnjeg izdavačkog preduzeća...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.