Svih sedam talasa
04.02.2013.
Helga
Da vidimo....
Preporučujem od srca!!!!!!!!
I sada nakon ovog mog uzvika da vam ispričam, pročitala sam negdje intervju s autorom, u kojem je rekao da nije planirao napisati nastavak na Kad duva severac i da je imao određenu bojazan zbog pritiska i uspjeha prve knjige, komercijalnog pritiska, i slobodno mogu reći, žurba je razlog što je nastao drugi dio koji nije bio planiran.
I autor je ponovo uspio, bila sam ulovljena od prve do zadnje stranice ne samo zbog radnje i atipičnosti onoga što čini knjigu ali najviše zbog glavnog lika Lea. Moj dragi Leo! Svako pismo koje si napisao mi se svidjelo, čak i one najsmješnije i najgluplje ideje su mi se svidjele.
Također mi se svidjela i autorova sposobnost da učini da vidim "taj pogled" u "tom osmjehu" a najviše od svega da vidim Lea kao nešto posebno.
Kraj? Očekivan svakako, ali ipak, uživala sam u njemu.
Knjiga je...Jednostavno odlična!!!
Jedna od najboljih koje sam pročitala, 100% preporuka!!!!
Svih sedam talasa
25.01.2012.
Sara
Procitala sam prvi deo "Kad duva severac" i odmah otrcala do prodavnice da kupim nastavak...oba dela su divna,zanimljiva,cita se u dahu.Juce sam je kupila drugarici za rodjendan.Mogu samo toplo da preporucim!!!!
Svih sedam talasa
03.01.2012.
Monika Miklja
Posle prvog procitanog dela, jedva sam cekala nastavak, mogu slobodno reci da se isplatilo... Kako bi Emi Rotner rekla tj. napisala "Knjiga je tako, tako, tako dobra..." i stvarno jeste... Ova nesvakidasnja prica, nesvakidasnji dijalog izmedju dvoje nepoznanika (citaj stranaca), otkrivanje i najdubljih tajni nekome koga ne poznajes, pa neocekivani, uvek drugaciji susreti. Da li su ih razocarali? To Vam necu otkriti, videcete kad procitate... Jer ovu knjigu zaista vredi procitati, ko je procitao prvi deo, mora i ovaj, a ko nije, mora oba dela procitati, jer sumnjam da ste ikada ovakav dialog procitali. Ovakva ljubav (da, usudjujem se da kazem ljubav), se ne srece stalno, neko ko se voli osecanjima (bez prisustva onog drugog ili bolje reci, bez znanja fizickog izgleda onog drugog), zive zajedno na mrezi, iscekuju mailove kao da od toga sve zavisi, oprastaju se stalno, a nikad da se oproste, recenica "Ti zivis svoj zivot. Ja zivim svoj. A ostatak zivimo zajedno.". Oni su dve ipo godine, od kad je pocela njihova mail prepiska ziveli zajedno, iako to nisu ni sami shvatali. Ziveli su jedno za drugo, disali su jedno za drugo, voleli su jedno drugo bez da to priznaju jedno drugom iako su pisali sve jedno drugom, najvaznije nikad nisu otkrivali. Da li je njihova virtuelna veza bila osudjena na propast? Da li je prezivela? I sta im je doneo sedmi, uvek tako neocekivani talas? To cete saznati ako procitate ovu divnu knjigu... Toplo je svima preporucujem, necete se pokajati...
P.S.
Smem li nesto da priznam? (Ovo je Emina (a i moja) omiljena Leova recenica kad se on napije). Tako da, smem li nesto da priznam? Priznacu da sam knjigu procitala za dva popodneva i da kad sam bila pri kraju bilo mi je veoma zao...