Od početka strepim čitajući ovu priču. To i ne treba da bude čudno, pošto počinje u Emilijinom grobu. Seća se kako je dovedena u Vestin hram i dalje narednih petnaest godina života u njemu. Strepim da će neko čuti njene misli i žigosati je kao nečistu. Plašim se da će je neka devica uhvatiti kako uživa u životu, ustvari, da živi! Plašim se događaja koji će je dovesti tu gde je sad, u rupu pod zemljom, sa malo hrane, blatnjave vode, uljanicom, sofom i kostima još jednog stanara... Bojim se tog događaja i iščekujem ga. Šta je u pitanju? Zašto je kažnjena i, ispostaviće se, sahranjena sa Tulijinim kostima, kostima jedine žene od svih devica koja se ponašala donekle prirodno i normalno? Sa svojom prijateljicom i "majkom"... Raka je početak i kraj priče, ali na kraju je ipak svetlost. Zaslužila je!

ovo je sjajno!kazem sjajno jer je knjiga i vise nego odlicna...Samo jako tuzna,suvise teska i potresna...onaj deo kada je u grobnici i ceka svoju smrt je najtezi...dobro je sto zivimo u ovom vremenu...sve preporuke,ovo bi svako trebao procitati...

Predivna knjiga, a pritom i veoma edukativna. Pored toga sto je ispunjena emocijama, priblizava citaocima verovanja i religiju Starih Rimljana! Sve pohvale!

Ovo je Emilijina priča."...Pripadam ovde jer ne mogu da odem.Žigosana sam.Tu sam na jedini način na koji znam i umem da se ponašam.Prošlo je petanaest godina i ostalo mi je još samo toliko..."Priča o verovanju da nevinost i čistota vestalki mogu učiniti Rim bezbednim.Priča o nehumanosti roditelja koji svoje kćeri u uzrastu od pet-šest godina trampe za malo časti.Devojčice se odvode u ženski hram gde održavaju i čuvaju Vestinu vatru.Usađuje im se strah da će one koje ne poštuju Vestu uvek snositi posledice,žive izolovano,iza zatvorenih vrata,bez prava na privatnost,osećajebez prava na šetnju,služe Bogovima,vrše verske obrede,a najviše se plaše jedna druge.Kopne u tišini...Čak i najobičniji robovi su slobodniji,imaju više prava...Device imaju samo jedno odredište: smrt...i ne daj bože da se na putu do tog odredišta zaljube i ukaljaju svoju nevinost.U tom slučaju bi bezbednost Rima bila ugrožena pa je kazna surova:device žive sahranjuju...ili će se možda poneka spasti?...Zanimljiv roman o životu i verovanjima u starom Rimu.Ne znam šta to bogovi imaju protiv žena,ali činjenica je da one oduvek izvlače deblji kraj,surovije se kažnjavaju...

Velicanstveno.Eto sta je.Zavirnuvsi u knjigu,progvirnuvsi u spisateljicinu mastu,otkrila sam citav niz nepredvidljivih dogadjaja,koje ova knjiga nosi.Mozda je ova knjiga za mene bila previse nekako ''za odrasle'',buduci da imam trinaest godina,ta knjiga je svet spletki,svet podmuklih ljudi - vestalki,koje su gledale jedne na drugu kao da je ova druga neka stoka.Ali ovaj svet,svet tragova ljubavi,probudio je meni komesanje u ocima.Seri Smit je uspela da me na neki nacin nadmudri,jer nisam ni posumnjala sta bi se moglo desiti na kraju.Pa je,kao grom iz vedra neba,dosla informacija koja mi je promenila citavo misljenje o Starom Rimu. Zelela bih svima ugodno i slatko citanje uz ovu knjigu...