05.05.2010.
Čist užitak
Radnja poslednjeg dela Islamskog kvinteta odigrava se u 12. veku, i pisac nas upoznaje sa Muhamedom al Idrizijem, kartografom, prijateljem parmskog sultana Rodžera II.U to vreme Normani vladaju Palermom (Sicilija), gradom koji se po sjaju mogao meriti sa Bagdadom, ondašnjim centrom arapske kulture. Al Idrisi je izuzetno obrazovan i inteligentan čovek. On misli svojom glavom, tako da dovodi u pitanje Kur'anska učenja kad god nauka dokaže da su pogrešna. Stiče se utisak da autor nije želeo da se emotivno vežemo za glavnog junaka, pa ga prikazuje kao lošeg muža i oca koji ćerke iz prvog braka nikako ne može da smisli ,,jer su glupe", a sina Osmana je napustio i ni jednom ga nije obišao za dve i kusur decenije. Al Idrisi je i promiskuitetan - svastika mu je ujedno i ljubavnica.
Nakon smrti Rodžera II, Normani progone Arape sa Sicilije. Otpora skoro da nema. Idrisi zauvek odlazi u Bagdad. Sultan u Palermu je ono što zovem knjiga - vremeplov, zbog autorove veštine da čitaoca bukvalno ,,prenese" kroz prostor i vreme.
...Sam Muhamed al Idrisi je istorijski lik, Ipak u delu postoji nekoliko nedorečenih detalja. Suđenje oklevetanom i pogubljenom, lepom sultanovom savetniku Filipu al Mahdiya, iako pokreće mnoge događaje i ostavlja krupne posledice na gl. junake, ostaje u najmanju ruku nedorečeno.
Neobično je što Ali, koji koristi isključivo arapske toponime, sa palermom čini izuzetak. Naime,Palermo je pod Arapima nosio ime Balharm.
26.04.2010.
Sultan u Palermu
Tarik Ali nastavlja da nam približava islamsku kulturu, način života i razmišljanja karakterističan za srednjovekovne arapske naseobine ua evropskom jugu. Radnja četvrtog nastavka Islamskog kvinteta odigrava se u 12. veku, i pisac nas upoznaje sa Muhamedom al Idrizijem, kartografom, prijateljem parmskog sultana Rodžera II.U to vreme Normani vladaju Palermom (Sicilija), gradom koji se po sjaju mogao meriti sa Bagdadom, ondašnjim centrom arapske kulture. Al Idrisi je prikazan kao izuzetno obrazovan i inteligentan čovek. Dovodi u pitanje i učenja iz Kur'ana kad god nauka dokaže da su pogrešna. Kao da autor nije želeo da se emotivno vežemo (ovo uslovno) za glavnog junaka, i prikazuje kao lošeg muža i oca (ćerke iz prvog braka nikako ne može da smisli ,,jer su glupe", a sina Osmana je napustio i ni jednom ga nije obišao za dve i kusur decenije). Al Idrisi je i promiskuitetan - svastika mu je ujedno i ljubavnica, Kraj je sličan kao ,,U senci nara"- pokolj, spaljeni dvor, i bespovratan odlazak Al Idrisija u Bagdad. Inače, al Idisi je istorijska ličnost, i ima ga u Vikipediji.
Мухамед ал-Идриси,(arapski: أبو عبد الله محمد الإدريسي; назван еш-Шериф; 1100 - око 1166), арапски картограф, географ и путник који је живео на Сицилији на двору краља Руђера II.
Путовао је по јужној Европи, северној Африци и Малој Азији. Године 1125-1154 пише дело о, дотада познатом, свету под насловом арап. Nuzhat al-Mushataq fi ikhtiraq al-afaq (Разонода онима који чезну да обиђу свет). Дело је садржало велику, окренуту према југу лат. mappu mundi која је била урезана у сребрну плочу и позната као лат. Tabula Rogeriana те пропратну књигу названу Географија. Његово дело познато је међу Арапима под насловом Руђерова књига док је његова карта најбоље картографско дело Арапа.
Ал-Идриси је 1161. извршио још две редакције свог дела под необичним насловом Вртови човечанства и разонода за душу, међутим сви преписи дела су изгубљени. Скраћена верзија тог издања, названа Вртови среће (уобичајено се назива Мали Идриси) објављена је 1192. године.
Књига није савршен историјски извор јер се ал-Идриси (као што је то тада било уобичајено) ослањао на друге изворе за своје дело. На пример, када је писао о Пољској изједначио је са земљом која је данашња Чешка, јер је писао о "земљи која је окружена планинама".