Zašto neka deca nerado čitaju?

Učitelji i roditelji su možda upoznati sa terminom „nevoljni čitalac“. Odnosi se na dete ili tinejdžera koji se ne udubljuje u čitanje. To su deca koja će ispustiti knjigu čim im se pruži u ruke ili je premeštati iz jedne u drugu a da ni ne zavire u nju.

Kada su primorani da čitaju, nevoljni čitaoci često deluju demotivisano i nezainteresovano. Možete primetiti kako zveraju kroz prozor ili blenu u pod, kao da ne mogu da se fokusiraju na tekst koji se nalazi pred njima. Kod neke dece se odbojnost prema čitanju javlja usled konkurentnog interesovanja za sport, umetnost ili neku drugu vannastavnu aktivnost. Kod druge se javlja zato što im čitanje teško pada, zato što ga povezuju sa frustracijom i naporom.

To naročito važi za disleksičnu decu koja se često muče sa izgovorom reči, čitanjem i zadržavanjem pogleda na stranici (ili za onu koja umeju da sriču ali ne mogu da razumeju značenje pročitane rečenice). Deca sa poremećajem pažnje mogu imati poteškoće da mirno sede i koncentrišu se pa moraju da pročitaju isti pasus po nekoliko puta, dok je deci sa senzornim poteškoćama problem da razaznaju simbole na stranicama.

Za ove „čitaoce na mukama“ postoji i emotivna komponenta koja utiče na to što izbegavaju da čitaju. Ako nešto što vašim vršnjacima ide od ruke a vama teško pada, onda vrlo lako može učiniti to da se osećate loše. Nizak stepen samopouzdanja može prerasti u anksioznost i izbegavanje aktivnosti, što dovodi do toga da su deca sprečena u daljem razvoju svojih veština.

Zato je važno da pored adekvatnog odabira sredstva koje će pomoći deci koja se muče sa čitanjem, ona imaju i dopunski kurs iz zvučne pismenosti koja im samo može biti od pomoći, mada će strategija za koju se odlučite najviše zavisiti od prirode problema i specifičnih izazova koji variraju na individualnom nivou. Kako deca počnu da razvijaju svoje veštine i sposobnosti, tako će postati sigurnija u sebe, biće voljnija da čitaju, i u školi i kod kuće.

Zašto je čitanje važno?

Sav napor koji uložite u to da zainteresujete vaše dete za čitanje je vredno truda, a jedan od najboljih načina da usadite ljubav prema čitanju jeste da svom detetu čitate još od malih nogu. Istraživanja su kod dece pokazala uzajamnu vezu između vremena utrošenog na čitanje u slobodno vreme i ocena u školi. Čitanje pomaže u širenju vokabulara i istovremeno je osnovna veština za postizanje uspeha u akademskom okruženju, kao i sjajna potpora za lični razvoj.

Osobe koje čitaju mogu da iskuse život posmatrajući svet iz ugla različitih pripovedača, što pomaže u razvijanju empatije i spoznavanju sveta. Imajte u vidu da motivacija drugačije funkcioniše kod dece i da to što govorite detetu da je „čitanje veoma važno“ neće uvek upaliti ili biti dovoljan razlog da vas posluša.

Uočite „nevoljnog čitaoca“

Opiranje čitanju se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica, i pre će se javiti kod dece koja imaju poteškoće u savladavanju tehnika čitanja. Imajte u vidu da nisu svi oni koji nerado čitaju „loši“ u tome. Može biti da dete jednostavno nije zainteresovano za ovu aktivnost ili mu tek predstoji period u kom će ga knjige inspirisati.

Kako mu pomoći

Kako se svako dete razlikuje, tako ne postoji jedno univerzalno rešenje za sve. Verovatno ćete morati da probate različite strategije pre nego što neka od njih pokaže rezultate.

Pretvorite svoj dom u biblioteku. Teško je izbegavati knjige ukoliko se nalaze na svakom ćošku i u svakom uglu. Time što ćete ostavljati zanimljive naslove nadohvat ruke (u kupatilu, u kuhinji, pa čak i na fotelji) povećavate šansu da će vaše dete pokleknuti radoznalosti i morati da prelista knjigu kako bi saznalo o čemu se tu radi. Između ostalog, opskrbljivanje vašeg doma knjigama je dobar način da budete sigurni da je širok izbor materijala za čitanje na raspolaganju. Možete početi sa knjigama koje imaju takav dizajn korica koji će privući detetovu pažnju, naročito ako je neka koju ste sami čitali kao mladi. „Izložite“ romane ali i poneki priručnik ili naučni magazin poput Nacionalne geografije.
Čitajte pred svojom decom. Jedan od najboljih načina da naučite svoje dete da čita iz zadovoljstva jeste da ga naučite na sopstvenom primeru! Uključite čitanje u svoje redovne aktivnosti koje obavljate tokom dana i objasnite detetu da čitanje ima veći značaj u odnosu na druge aktivnosti koje obavljate, poput odlaska u teretanu ili provođenja vremena na internetu. Ako čitate neku zaista dobru knjigu, možete da mu ispričate nešto o tome o čemu se radi ili da mu pročitate neki manji pasus ukoliko je voljno da sasluša i deluje zainteresovano.
Pokušajte da ne budete preterano nametljivi. Deca jako lako mogu to da prokljuve i često odbijaju iz prostog razloga što vole da pomeraju granice autoriteta. Ali čim zadatak da se čita prestane da liči na naređenje, lakše će se zadobiti njihova pažnja. Imajte na umu da će dete koje počne da čita po svom nahođenju pre nastaviti da čita nevezano za školske obaveze.
Pitajte svoju decu kako se osećaju. Probajte da razgovarate sa njima o čitanju. Da li su nekad imali negativno iskustvo? Da li su čitali o temama koje ih zanimaju? Šta je to što ih možda sprečava da se late knjige? Ukoliko imate mogućnost, pokušajte da uložite napor u ispravljanje zabluda koje mogu imati vezano za knjige i da stvorite nova pozitivna iskustva koja uključuju čitanje čime ćete verovatno uspeti da ih ubedite da čitanju pruže još jednu šansu.
Pronađite odgovorajaće štivo. Važno je da izaberete nešto što će vašeg nevoljnog čitaoca ohrabriti i doneti rezultat. To znači da mu ne dajete knjige koje su previše komplikovane, ali i da ga ne uvredite knjigama koje su namenjene deci mlađeg uzrasta. Kada niste sigurni koliko je neka knjiga komplikovana, poslužite se „testom pet prstiju“. Podignite prst na ruci za svaku nepoznatu reč na koju vi naiđete. Ukoliko su vam svih pet prstiju podignuti nakon nekoliko pasusa, bilo bi pametnije da izaberete neku drugu knjigu.
Pomozite vašem detetu da istraži svoja interesovanja. Čitanje mnogo lakše pada ako čitate o temi koja vas zapravo zanima – i ukoliko imate određeno predznanje o temi kojom se knjiga bavi. Ako vam je cilj da se vaše dete zainteresuje za čitanje, predložite mu nekoliko knjiga za koje verujete da će mu se dopasti ali ga pustite da samo izabere. To može biti strip, sportski magazin, biografija poznatog umetnika, „Tom Gejts“, katalog sa igračkama ili enciklopedija o dinosaurusima! Sam čin izbora je ono što je najviše važno.
Odredite period u toku dana koji će cela porodica koristiti za čitanje. Čitanje ne mora biti nedruštvena aktivnost. Razmislite o tome da odredite vreme u toku kog će svaki član porodice čitati svoju knjigu ali sedeći u zajedničkoj prostoriji. Ukoliko vaše dete ima drugare sličnog uzrasta, zašto ne biste od toga napravili druženje? Možete da izaberete knjigu za koju mislite da će se svima svideti i odrediti i vreme u toku kog ćete malo prodiskutovati o njoj. Budite pažljivi da ne terate nevoljnog čitaoca da čita naglas jer mu to može povećati nivo anksioznosti i imati kontraefekat.
Budite kreativni. Neki roditelji dozvoljavaju svojoj deci da ostanu sat vremena duže budni od propisanog vremena za spavanje, ukoliko to vreme ona provode čitajući u krevetu. Drugi nameću kulturu čitanja posetama kafića, istorijskih biblioteka i knjižara u kojima se organizuju promocije i upoznavanje sa autorom. Imajte na umu da različitoj deci odgovaraju različiti pristupi, postoji mnogo opcija: uvedite džeparac za knjige, obrnite knjigu naopako i čitajte je otpozadi kako bi ste uneli element humora u čitalačku aktivnost ili utišajte televizor i „odglumite“ zajedno sa svojim detetom dijaloge sa titlova. Na kraju krajeva, sve to vodi ka stvaranju pozitivnih iskustava koje uključuju knjige u detetov život.
Ne bežite od tehnologije. Ukoliko vaše dete uživa u korišćenju telefona ili tableta – skinite aplikaciju za čitanje elektronskih knjiga. Tehnologija može poslužiti kao moćno sredstvo u učenju ako se pažljivo koristi, posebno kod čitaoca koji žele da prošire svoj vokabular. Vodite računa o veličini i tipu fonta koji ćete odabrati na aplikaciji, jer to utiče i na obim teksta koji će stati na ekran. To može da utiče na svest deteta o veličini zadatka, na šta ukazuje činjenica da proces čitanja sa ekrana nije identičan onom kao iz knjige. Takođe se postarajte da se dete drži dogovora i da krišom ne otvara druge aplikacije kada niko ne gleda.

Sredstva koja pomažu unapređivanju pismenosti

Proizvodi koji su fokusirani na čitalačku aktivnost pomažu deci da razviju pismenost ali s druge strane se javlja problem poput onog da li je starije jaje ili kokoš – kako bi deca bila u mogućnosti da koriste aplikacije za unapređivanje pismenosti, moraju biti donekle pismena. Međutim, postoje i drugi načini na koje možete da zainteresujete vašeg nevoljnog čitaoca a da sav fokus nije na samom procesu čitanja.

Jedan od pristupa je upotrebom kompjutera, tačnije programa za kucanje sa akcentom na fonetiku. Mnoga deca koja imaju muku sa čitanjem ovladavanjem tastature uspevaju usput da poboljšaju i čitanje i spelovanje. To je zato što je fokus na kucanju – veštini koja pomaže u upotrebi kompjutera – a ne na čitanju, mada dete koje uči mora da čita reči ispisane na ekranu kako bi ih otkucalo na tastaturi. Ako tome dodamo audio zapis i ciljani obim i redosled reči, naš učenik će poboljšati razumevanje odnosa glasova i slova i istovremeno biti upoznat sa prizorima reči. Ono što se postiže je da nevoljni čitač poboljšava svoje čitalačke sposobnosti, proširuje dijapazon reči i postaje veštiji u spelovanju bez upotrebe knjige u tradicionalnom smislu.

Naposletku, kada dođe vreme da mora da sedne i da čita, dete će verovatno imati manje frustracija nego ranije i osećaće se ohrabreno novostečenim i poboljšanim veštinama.

Izvor: readandspell.com
Prevod: Aleksandra Branković

Podelite na društvenim mrežama: