Misterija koja intrigira i buni stručnjake vekovima jeste: ko je tačno bila majka Leonarda da Vinčija?
O njoj se zna nekoliko činjenica. Zvala se Katerina, a negde oko 1451. godine je bila u vezi sa beležnikom Pjerom da Vinčijem, a 15. aprila 1452. godine je rodila vanbračnog sina koji je kršten pod imenom Leonardo. Spomen-ploča, sa datumom rođenja slavnog umetnika, nalazi se u crkvi Santa Kroće u gradu Vinči, na oko 50 kilometara od Firence, gde je Leonardo najverovatnije kršten.
Tokom godina istraživači su nagađali da je umetnikova majka možda bila lokalna seljanka, besprizorna tinejdžerka skromnog porekla ili žena jevrejske ili kineske krvi.
Nova teorija, koja će verovatno pokrenuti akademsku debatu, objavljena je u Firenci na promociji istorijskog romana „
Katerinin osmeh“. Njen autor, istoričar
Karlo Veće, veruje da je Leonardova majka kao devojčica bila kidnapovana i odvedena u ropstvo u oblasti Kavkaza u srednjoj Aziji.
Roman „Katerinin osmeh“ se po stručnoj osnovi zasniva na novootkrivenom dokumentu koji je profesor Veće pronašao u firentinskom Arhivu, a koji je ručno pisao Leonardov otac. Profesor Veće, koji predaje na univerzitetu u Napulju, spojio je stvarnost i fikciju u svojoj knjizi kako bi ispripovedao burnu priču u kojoj čitalac prati Katerinu na putu do Firence, i kasnije Vinčija, preko Azovskog mora, Konstantinopolja (današnjeg Istanbula) i Venecije. Završava se njenom smrću u Milanu, gde se pridružila svom sinu, koji je radio za lokalni sud.
„Definisao bih roman kao dokumentarnu fikciju. Ova knjiga trebalo bi da se tumači kroz oksimoron, jer kombinuje dva tradicionalno različita žanra“, kaže Paolo Galuci, stručnjak za Leonarda da Vinčija i bivši direktor Galileovog muzeja u Firenci. Dodao je da je knjiga dala identitet, lica i karakter ovim likovima – elemente koji nedostaju u stručnim spisima. Međutim, prema njegovim rečima, istraživanje koje je sprovedeno je potpuno pouzdano.
Dokumentacija koju je prikupio profesor Veće sadrži ubedljive dokaze, rekao je gospodin Galuci, „čak i ako je to hipoteza“ čiji je cilj da „podstakne raspravu“.
Dokument koji je profesor Veće pronašao datira iz jeseni 1452. godine, nekih šest meseci posle Leonardovog rođenja. Na njemu je zabeleženo oslobađanje Čerkeskinje po imenu Katerina od njenog vlasnika. Dokazi da se dokument odnosi baš na Leonardovu majku su poduprti, kako je profesor Veće rekao, drugim papirima koji prate lanac vlasništva i poznanstava sa Katerinom, koji svi vode ka Leonardovom ocu.
Na kraju je Leonardov otac oženio mladu Firentinku, a godinu dana posle Leonardovog rođenja Pjero da Vinči je ugovorio brak između Katerine i jednog farmera i ložača koji je živeo na periferiji Vinčija. Katerina je nakon toga imala još četiri ćerke i još jednog sina. Moglo bi se reći da je Leonardovo rođenje išlo njemu – i svetu – u korist. Pisac
Volter Ajzakson u uvodu
svoje biografije o umetniku navodi: „Leonardo da Vinči je imao tu sreću da bude vanbračno dete. U suprotnom, od njega bi se očekivalo da postane beležnik, kao svi prvorođeni zakoniti sinovi u njegovoj porodici najmanje pet generacija unazad.“
Profesor Veće je rekao da se odlučio za književni pristup kako bi objavio svoje otkriće, jer se nadao da će ono tako stići do šire publike, iako je pomenuo da radi i na naučnom članku. Takođe je izjavio da ga je dirnula Katerinina priča, u kojoj se oslikava patnja brojnih savremenih izbeglica.
„Osećao sam potrebu i da je bitno da ispričam ovu priču na drugačiji način“, rekao je on.
Njegova teorija je samo poslednja u nizu o Katerininom životu pre Leonarda. Istraživač Anđelo Paratiko se našao u žiži javnosti kada je 2014. javno istupio sa tvrdnjom da je Leonardova majka bila porobljena Kineskinja. „Rekao sam da je, ukoliko je istina ono što je Frojd jednom napisao, da je Leonardo Mona Lizu oblikovao prema svojoj majci, u tom slučaju Mona Liza Kineskinja. Možete da zamislite kako su ljudi reagovali“, rekao je kroz smeh u jednom intervjuu.
Teorija gospodina Paratika se temelji na prethodnoj studiji Renca Kjankija, prvog bibliotekara u Leonardovoj biblioteci u Vinčiju, koji je davno razvio teoriju da je Katerina bila robinja koja je živela u kući Vanija di Nikola di Ser Vana, bogatog prijatelja Leonardovog oca.
Alesandro Vecosi, stručnjak za Leonarda i upravnik udruženja Nasledstvo Leonarda da Vinčija, koje je pronašlo njegove potomke, rekao je da jedna još neobjavljena knjiga o Leonardovom porodičnom stablu sadrži predlog da je Leonardova majka bila Katerina u vlasništvu Vanija. „Ubeđeni smo da dokumenti vode do te Katerine“, rekao je on. Međutim, naveo je da s nestrpljenjem čeka da pročita knjigu profesora Većea, kako bi uporedio svoje beleške.
Profesor Veće je izjavio da su ranija istraživanja gospode Kjankija i Vecosija „navodila“ njegov rad, čak i ako se ne slažu o pitanju Katerininog identiteta.
Pre ujedinjenja Italije u 19. veku ropstvo je bilo učestalo, iako je to u Italiji polje koje zahteva više istraživanja, kaže Đulija Bonaca, profesorka na Venecijanskom univerzitetu, koja je pisala o toj temi. Porobljavanje ljudi iz srednje Azije je počelo u 13. veku i uglavnom su ga vršili đenovljanski i venecijanski trgovci. Većina roblja su bile žene i nehrišćani. Njihova deca, doduše, nisu pravno smatrana robovima.
Kada bi porobljene žene stigle u Evropu, krstili bi ih i dali im hrišćanska imena, često Marija ili Katerina, i bile bi prodate kao sluškinje u dobrostojećim porodicama. „Međutim, ako su i postojale porodice koje su imale robove, to nije bio standard“, kaže Serđo Tonjeti, profesor srednjovekovne istorije na univerzitetu u Kaljariju, koji je pisao o ropstvu. Neke bi vlasnici na kraju oslobodili, obično putem testamenta.
Pre nekoliko godina je Martin Kemp, stručnjak za Leonarda da Vinčija, objavio knjigu sa jednim italijanskim istraživačem, koji je Leonardovu majku identifikovao kao lokalnu besprizornu tinejdžerku, ali je rekao da je teorija o njenom ropstvu takođe „zamisliva“.
Dodao je kako ljude fascinira pitanje porekla Leonardove majke jer, čak i ako je umetnik napisao „na hiljade stranica“ o najrazličitijim temama, njegova ličnost donekle ostaje zagonetna.
„Pa opet, da li je Katerinin identitet zaista toliko bitan? U smislu razumevanja Leonardove umetnosti, naučnih dostignuća i njegove tehnike. Koga briga?“, pita se on.
Za sve radoznalce, ljubitelje umetnosti i savremene italijanske književnosti,
nagrađivani roman „Katerinin osmeh“ otvoriće nova pitanja o životu žene za koju savremena proučavanja pretpostavljaju da je bila majka Leonarda da Vinčija. Karlo Veće se na akademskom nivou ovom temom bavi kroz romansiranu biografiju neustrašive žene koja je rodila jednog od najvećih umova čovečanstva.
Autor: Elizabeta Povoledo
Prevod: Đorđe Radusin
Izvor: nytimes.com