Ovogodišnji dobitnik Vitalove nagrade, pisac Vule Žurić, jedan je od onih književnika koga, što bi se u narodu reklo, čovek ne može da ne voli.
Neposredan je, pametan, duhovit, otvoren za saradnju sa medijima, a njegova zapažanja su britka i oštroumna. Takav je bio i juče kad smo ga zamolili da nam kaže kako je doživeo priznanje za roman „Pomor i strah“ u izdanju Lagune: „U odsustvu prostora u novinama za književnu kritiku, ispadne da su književne nagrade jedan od glavnih signala za vrednovanje književnosti i književne produkcije. Onda se dobro osećaš kad se dogodi da su te vrednovali tako da dobiješ neku nagradu. Svaka nagrada prija, pogotovo kad je dobiješ od nekih kolega koji vole književnost. Drago mi je što smo svi deo jedne tako velike porodice. Voleo bih da javnost ne stiče taj pogrešan utisak, što se dešava na društvenim mrežama, da se ta porodica svađa kao da je u nekom rijalitiju. Mislim da se, kad dođu nagrade, kad međusobno razgovaramo, vidi da pripadamo jednoj zajednici dobrih, pametnih, veselih i odgovornih ljudi.“
U obrazloženju žirija se navodi da se opredelio za „roman Vuleta Žurića jer je u njemu prepoznao samosvesnu i smirenu pripovedačku kulturu koja je uspela da mnogobrojne niti koje povezuju tekst i svet dovede u ravan uverljivog literarnog i životnog iskustva. Autor je uspeo da, usred atmosfere smrti, stvori raskošnu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno živopisnom lokalnom bojom, ljudima, kućama i šumama kroz koje se oseća onaj metafizički kvalitet nečeg našeg, bliskog, tipičnog, uključujući tu i odnos iriškog naroda prema bolesti. I samo pisanje deluje slično širenju i suzbijanju bolesti, potrebne su mere, potrebno je znati kada zaustaviti rad jezika, priču, koliko mesta dati činjenicama a koliko dozvoliti mašti da dopisuje“.
Vule Žurić je rođen u Sarajevu 1969. godine. Objavio je šest knjiga priča i devet romana. Piše i radio-drame i knjige za decu. Priredio je tematske zbirke priča savremenih jugoslovenskih autora posvećene Gavrilu Principu („Gavrilov princip“) i Branku Ćopiću („Orlovi ponovo lete“). Njegove priče prevođene su na desetak jezika, a sam prevodi sa engleskog i sa italijanskog jezika. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima je i Andrićeva nagrada za zbirku priča „Tajna crvenog zamka“ (2014). Oženjen je Jelenom, koja je, kako kaže, važna za njegov život i rad, podržava ga, čita prve verzije njegovih rukopisa, a on sluša njene savete. Živi u Pančevu.
Autor: Vladimir Matković
Izvor: danas.rs