Više od elektronskih knjiga: procvat digitalnog čitalačkog ekosistema

Dok se gubite u svojoj omiljenoj razbribrizi, digitalni svet nečujno menja način na koji se povezujemo sa knjigama.



Trećeg aprila 1995. godine prvi put je na svetu jedna knjiga poručena onlajn, preko tada nepoznatog sajta po nazivu Amazon. Ko je tada mogao da pretpostavi da ćemo ubrzo biti svedoci neverevotanog iskustva digitalnog čitanja i učenja? Da ćemo moći da nabavimo knjigu kad god poželimo i da sa sobom nosimo stotine knjiga na malom uređaju? Da se knjige neće meriti stranicama već bajtovima? Da nećemo zaista morati da pročitamo knjigu kako bismo je „pročitali“ – da ćemo moći da je slušamo bez ičije asistencije? Da će bilo ko moći da objavi knjigu uz samo nekoliko klikova ili da će vam najbolje knjige, koje bi do tada ostale nepoznanica, preporučivati mašina?

Dobro došli u digitalni čitalački ekosistem.

Kako se industrija menjala od štampanih medija ka digitalnim sadržajima, tako smo prisustvovali kako je nekolicina firmi ostvarila uspeh, dok se neki broj renomiranih izdavačkih kuća borilo da ostane u igri. Celokupan čitalački ekosistem se razvio na četiri polja:

Čitanje:

Kako je sve više knjiga u fizičkom obliku počelo da se prodaje preko interneta, tako je Amazon 2004. godine izbacio prvi Kindl – uređaj koji je omogućio korisnicima da pretražuju, kupuju, „skidaju“ i čitaju elektronske knjige, novine, magazine i ostale digitalne saržaje povezivanjem na Kindle Store. Proizvod je rasprodat za samo šest sati. Mogućnost da odmah nabavite knjigu, u samo nekoliko klikova, da podesite veličinu fonta shodno vašem ugođaju, donelo je trenutno zadovoljenje potreba korisnika koji su dobili mogućnost da skladište hiljade knjiga u svom Kindl uređaju i ponesu ga sa sobom gde god požele. Verzije Kindla koje su usledile omogućile su korisnicima da uređaj koriste na plaži, pod vodom, u mraku, na jarkoj svetlosti, čineći čitanje lagodnim procesom. Do 2010. godine, Amazon je prodavao više elektronskih knjiga od knjiga u tvrdom povezu. Do danas se na tržištu pojavilo više elektronskih čitača knjiga – Kobo, Nook, iBook u sklopu iPada itd.

Slušanje:

Početkom 2000-tih, kompanije poput Audible, Simply Audiobooks i sl, izbacile su na tržište „knjige koje govore“ – knjige koje čitaju umesto vas. Korisnici su dobili mogućnost da slušaju svoje omiljene knjige u toku vožnje, u pokretu ili kada ih prosto mrzi da čitaju. Takođe je omogućeno da se audio-knjiga iznajmi, ukoliko ne želite da platite punu cenu, čime bi zauvek ostala u vašem posedu. To je učinilo čitanje (ili slušanje) knjiga znatno učinkovitijim nego ranije.



Deljenje (sharing):

Kao sledeći logični korak, da bi se zadovoljile potrebe deljenja i preporuka knjiga među čitaocima, kompanije poput Goodreads stupile su na tržšite 2006. godine – vebsajt za „društvenu katalogizaciju“ koji je omogućio pojedinačnim korisnicima da komotno pretražuju njihovu bazu podataka sa knjigama, beleškama i recenzijama. Objavljivanje i deljenje onoga što čitate, a time i pomoganje drugim korisnicima uz pomoć onlajn recenzija, zatvorilo je krug potreba čitalaca koji sada mogu da kupe knjigu preko interneta, čitaju je gde god požele i dobiju preporuku za narednu knjigu.

Još jedan nastavak ovog fenomena može se sagledati u portalu Booktrib koji je čitaocima omogućio vidljivost manje poznatih autora.

Izdavaštvo:

Amazon je 2005. godine ponovo pomerio granice čitalačkog univerzuma omogućivši svakome da objavi autorsko delo u samo nekoliko minuta. Dok su renomirane i konvencionalne izdavačke kuće nastavile da budu probirljive u odabiru naredne publikacije, Amazon je još jednom uspeo da pridobije zapostavljene autore, koji nikada nisu dobili priliku da objave svoj autorski rad, te su sada mogli da ih samostalno objave uz par klikova, dok je štampanje omogućeno „na zahtev“ (on demand), što znači da bi se knjiga štampala tek kada bi se porudžbina napravila preko Amazon Book Storea. Nedavno je Amazon ovu izdavačku opciju prebacio na ekosistem Kindla. Elektronski oblik knjige se sada može naći u Kindle Storeu ili Amazon Book Storeu u samo nekoliko minuta.

Kako se onda formira i ostvaruje vrednost?

Mnoge kompanije su uvele model zasnovan na pretplati, gde korisnici plaćaju mesečni iznos kako bi imali ograničen ili neograničen pristup sadržaju. Postoje, takođe, i besplatni modeli koji se održavaju reklamiranjem proizvoda koji se tiču čitalačkog profila korisnika. Povrh toga, ukrštena prodaja zasnovana na čitalačkoj istoriji i drugim dobijenim podacima mnogo su pomogli u povećanju prihoda.



Ko tu gubi?

– Konvencionalne knjižare:

Lanac knjižara BookWorld, osnovan 1976. godine, zatvorio je 45 knjižara u Americi tokom 2017. i 2018. godine.

Kompanija Borders Group, osnovana 1971. godine, podnela je zahtev za reviziju člana 11. o zaštiti od bankrota, likvidirajući 399 knjižara u 2011. godini, koje je naposletku otkupila kompanija Barns&Noble – poslednji nacionalni lanac knjižara koji se takođe bori za opstanak. Ova kompanija je izgubila vrednost od 1 milijarde dolara nakon 2013. godine.

– Izdavačke kuće:

Dok su elektronske knjige zasigurno „proždrale“ štampana izdanja knjiga, tradicionalni vid izdavaštva se značajno izmenio prihvatanjem modela digitalnog izdavaštva, što je pomoglo izdavačima da se prilagode promeni i da zadrže kontinuitet u poslovanju. Bilo da je po sredi štampana ili elektronska knjiga, autorima su i dalje neophodni izdavači za dizajn i plasiranje knjige na tržište, što je ogroman izdatak u svetu izdavaštva. S tim na umu, uticaj se definitvno prebacuje sa najmoćnijih izdavačkih kuća na samizdate i nezavisne izdavačke kuće.

Zaključak

Fenomen prelaska sa štampanih na digitalna izdanja nije ograničen samo na knjige, već se taj prelaz može uočiti i kod drugih vidova publikacija – novina, magazina, itd. Nacionalne novine u Velikoj Britaniji, The Independent, 2016. godine prebacile su se u potpunosti na digitalnu platformu. Celokupan čitalački ekosistem koje digitalno doba sa sobom povlači, omogućava čitaocima pristup razvojnim i inovativnim konceptima poput audio-knjiga, platforme Goodreads ili Kindle Direct Publishing, što je neizbežno. Stoga će biti zanimljivo ispratiti šta nas sledeće čeka u vezi sa čitanjem, jednom od najomiljenijih aktivnosti za razbribrigu, i šta je to što će ovu aktivnost učiniti ugodnijom, učinkovitijom i zabavnijom.

Autor: Gaurav Čavla
Izvor: digital.hbs.edu
Prevod: Aleksandra Branković