3 pitanja za… Tatjanu de Rone

Leto je 1960. godine. Džon Hjuston snima „Neprilagođene“ sa Merilin Monro, Klarkom Gejblom i Montgomerijem Klifom u glavnim ulogama… Film koji je ušao u anale istorije filma.

Tatjana de Rone će u svom romanu „Platinasta prašina“ na najlepši mogući način oživeti scene sa filmskog seta. Jednog jutra Polin, mlada sobarica, dobiće zadatak da počisti apartman 614 u hotelu Mejps u Rinu. Iako joj je rečeno da je prazan, pred njom se pojavljuje ošamućena, pospana žena – glavom i bradom Merlinka. Neočekivani susret dve žene mogla je da proistekne samo iz mašte Tatjane de Rone.

Recite nam odakle pobuda da pišete o Merilin Monro?

Moje interesovanje za nju datira još od mojih tinejdžerskih dana. Kao i mnoge druge devojke, i ja sam imala njene postere u svojoj sobi. Nisam se osećala lepom, ali su mi njene obline i samopouzdanje davali podstrek. Bila je tako lepa, duhovita i dirljiva. Nisam imala u planu da pišem o njoj sve dok moj tvrdoglavi urednik to nije predložio. Za to sam mu iz sveg srca zahvalna jer sam neverovatno uživala pišući o njoj.

Kakvo značenje za Vas ima hotel Mejps?

To je mesto na kom se cela radnja mog romana odvija – u Rinu u Nevadi. Srušen je u januaru 2000. godine, što je šteta, jer je to bilo zaista impresivno zdanje. Uživala sam iznova ga osmišljavajući u svojoj mašti, kao i osoblje koje je nekada tamo radilo. Čuveni Skaj rum na vrhu zgrade, sa čijih se prozora pružao nenadmašan pogled na planine Sijera Nevade, toliko je raspalio moju maštu da se najvažnije scene u romanu upravo tu odigravaju.

Ko je Polin?

Zamislila sam je kao mladu ženu francuskog porekla koja od detinjstva živi u Nevadi. Ona je samohrana majka koja u hotelu Mejps radi kao sobarica. Imala je druge ambicije, snove, ali se ništa od toga nije ostvarilo. A onda joj jednog julskog dana 1960. godine šef daje zadatak da umesto koleginice počisti apartman 614. Izvesna „gospođa Miler“ tu odseda zato što se u okolini snima film. Moj roman opisuje susret dve žene, žene iz senke – Polin, i žene ispod reflektora – Merilin Monro.
 
Izvor: alalettre.com
Prevod: Aleksandra Branković