Debitantska knjiga „Gostiona na kraju šumarka“ režisera Majkija Pliza, dobitnika nagrade BAFTA i nominacije za Oskara, originalno je štivo za najmlađe o ogaru koji ne želi ništa sa jelovnika!

Obožavam kada se pojavi nova slikovnica koja je toliko originalna i upečatljiva da sve što je još u ponudi odjednom izbledi. „Gostiona na kraju šumarka“ pravo je osveženje – snažan talas mirisa i ukusa, poput đumbira ili čilija, u poređenju s mlakim i bljutavim pričicama koje druge slikovnice često nude.

Priča nas upućuje u to šta se može desiti kada tri junaka postavite u vrlo specifičnu situaciju. Ko bi rekao da su ogari tako probirljivi u jelu? I sve to sad provucite kroz maštu animatora nagrađenog priznanjem BAFTA.

Majki Pliz, jedan od autora animiranog kratkog filma Robin Robin, koji je prikazan na Netflixu i za Oskara nominovan 2022. godine, uplovio je u književne vode impresivnim prvencem, stvorivši svet u kojem „bića iz svih bajki“ dolaze na gozbu kod Rene.

Rene upoznajemo dok pere prljave prozore tuđeg restorana. „Rene mašta o jelima što su fina, pa paru po paru raste joj ušteđevina.“ Na njen oglas za konobara javlja se samo jedan kandidat – čudnovato biće neodređenog pola po imenu Tmurnog. „Valjda si ti taj“, uzdahnuće Rene.

Nakon što je gostiona otvorena i spremna za goste, Rene ubrzo nailazi na problem. Njena prva i jedina mušterija je ogar kome iz ušiju vire gliste, ptičica čuči na glavi i cveće raste na ramenima. Najgore od svega – ne želi ništa s jelovnika! „Losos specijal uz gregorce sa šafranom“ specijalitet je kafane, ali ogar voli „šišmiše, golaće i miše pohovane“! Rene mu nudi gulaš od tartufa s graškom i pirinčem dugog zrna, ali on i dalje samo „šišmiše, golaće i miše pohovane“ traži!

Rene obuzima kuvarski prkos kom bi i sam Gordon Remzi pozavideo, jer neće njen gurmanski ponos pokleknuti pred ogarovim neobičnim ukusom. Može li konobar Tmurnog spasti situaciju domišljatim kompromisom? (Odgovor: nego šta!)

Oduševila me je svedena paleta boja fantastičnih ilustracija, koje istovremeno odišu i starinskim i modernim šmekom. Muljavozelena boja ogarove kože ističe se naspram zemljanih, crvenih i ćilibarnih tonova Reneinog sveta. Njeni pokreti su predivno osmišljeni, a svaki okret stranice otkriva novu dimenziju njenog karaktera – tvrdoglavost koja prerasta u snalažljivost, ali i očaj i prkos.

Knjiga izokreće poznatu frazu „ostani veran sebi“ i poigrava se izrekom da je „kupac uvek u pravu“. Uz veoma jednostavne sastojke, Pliz je stvorio nešto posebno – mnogo bolje i slasnije od ogarovih omiljenih jela koja „smrde na prdeže“.