Veoma kratka istorija elektronskih knjiga

Hajde da ukratko vidimo kako smo stigli dovde. Elektronske knjige su relativno skoro postale popularne, ali je njihova istorija malo starija. Osvrnućemo se na rani razvoj – i lažne početke – i kako su oni postavili scenu za digitalno izdavaštvo kakvo danas poznajemo.



Na samom početku

Elektronske knjige jesu doživele uspeh preko noći, ali su se razvijale skoro 40 godina. Najčešće se kao polazna tačka navodi 1971. godina kada je Majkl Hart pokrenuo „Projekat Gutenberg“.

Ovo je bio volonterski pokušaj da se naprave elektronska izdanja najboljih dela svetske književnosti, koja bi bila besplatna. Zahvaljujući ovom projektu danas možemo da čitamo 30.000 klasičnih dela besplatno i oko još 100 zahvaljujući partnerima.

Uprkos velikom značaju ovog projekta, on ipak nije pokrenuo dramatični uspon elektronskih knjiga čiji smo svedoci danas. U decenijama koje su usledile, odvijao se lagani napredak.

Lažni početak

Krajem devedestih se pojavio veliki broj prenosivih gedžeta uključujući i Rocket eBook iz 1998. i takozvani lični digitalni asistent poput Palm Pilota iz 1996. Jeste se javilo uzbuđenje zbog pojave ovih sprava, ali šire tržište knjiga nije osetilo efekte. Računari nisu bili pogodni za dugo čitanje, a ovi prenosivi uređaji su više bili poslovni alati – uz to i veoma komplikovani.

Nije postojao naširoko usvojen format pa je izbor elektronskih knjiga bio mali, jer su izdavači morali da prave nekoliko verzija, a čitaoci nisu mogli da ih čitaju na svakom uređaju. Industrija je ranih 2000-ih počela da razvija standardni format koji će kasnije biti jedan od ključnih faktora u popularizaciji ovog oblika čitanja, ali se tada još uvek suočavala sa gomilom problema koje je trebalo rešiti.

Moderno doba počinje

Mnogo istraživanja i otkrića dovelo je do stvaranja Sony Readera koji je 2006. godine pušten u prodaju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Reč je o gedžetu veličine knjige koji je širokom tržištu ponudio ekran poput papira (nazvan E Ink). Stvoreno je prijatno čitalačko iskustvo, a elektronski čitač je bio lako prenosiv.

Još jedna važna napomena: Soni je svoj čitač povezao sa elektronskom knjižarom čime je olakšan pristup knjigama – iako samo iskustvo kupovine i čitanja nije bilo dovoljno pojednostavljeno za one koji se nisu najbolje snalazili sa tehnikom.

Uzlet

Soni je imao dobru ideju, ali ono što je uzdrmalo tržište godinu dana kasnije bilo je puštanje u prodaju Amazonovog elektronskog čitača Kindl. Amazon je imao prednost zbog povezanosti sa izdavačima i omogućio je čitaocima ogroman katalog popularnih naslova. I još važnije, sve je postavljeno veoma jednostavno kako korisnici ne bi imali problem sa upotrebom.



Pre pojave Kindla, kupovina i čitanje knjiga je zahtevalo određene tehničke sposobnosti i strpljenje. Amazon je stvorio još jednu prednost: postavio je maksimalnu cenu od 9,99 dolara za jednu elektronsku knjigu.

Rezultat je bio dramatičan

Pre nego što je Kindl stupio na scenu, elektronske knjige su zauzimale manje od 1% tržišta knjiga, ali je prodaja drastično skočila nakon Amazonovog uključivanja. U roku od pet godina, došli su do 20% ukupne prodaje knjiga u SAD.

Iako se skala rasta sada usporava na nekim tržištima, elektronske knjige nastavljaju da šire svoje delovanje i uticaj, a broj štampanih knjiga se smanjuje. Po predviđanjima nekih analitičara, elektronske knjige će za desetak godina imati primat na tržištu.

Internacionalizacija

Nekoliko tržišta u ostatku sveta polako je pratilo Amazonovu revoluciju u SAD, a uskoro su se priključile i konkurentske firme poput Koboa, Epla i Gugla. Amazon je ipak ostao u prednosti na tržištu sa, po procenama, dve trećine prodaje na globalnom nivou.

Iako je u nekim zemljama elektronsko čitanje tek u razvoju, izdavačima su na raspolaganju milioni čitalaca elektronskih knjiga širom sveta. Zahvaljujući udruživanju globalnih mrža, poput Amazona i Koboa, do potencijalnih kupaca nikada lakše nije bilo doći.

Izvor: digitalpublishing101.com
Prevod: Dragan Matković