Trilogija „Kazna za greh“ Jelene Bačić Alimpić

17. jun 2019.

Knjige Jelene Bačić Alimpić neopravdano se svrstavaju u tzv. „laku literaturu“ jer nam svaka od njenih knjiga dočarava jednu epohu i opisuje različite sudbine ljudi. Radnja trilogije „Kazna za greh“ dešava se početkom 20. veka na imanju grofa Ercega u malom selu u Bačkoj. Tu dane detinjstva zajedno provode kovačeva kći Emilija i grofov sin Mihajlo. Mlade godine i blizina čine svoje, te se Emilija i Mihajlo zaljubljuju jedno u drugo. Ljubav je nemoguća, zabranjena. Ne pripadaju istom staležu. Mihajlo se ženi a Emilija odlazi sa imanja. Život ih razdvaja. Mihajlo ostaje na imanju, Emilija studira u Beču. Godine prolaze, oni ne zaboravljaju jedno drugo uprkos tome što svako od njih ima svoju porodicu.

Nakon mnogo vremena život ih ponovo spaja. Da li će ljubav premostiti sve ono šta ih je razdvajalo?

Iako se, na prvi pogled, priča o Emiliji i Mihajlu čini kao kliše, opšte mesto o zabranjenoj ljubavi sličnoj ljubavi Romea i Julije, to nije tako. Jelena Bačić Alimpić verno slika prikaze sa vojvođanskog salaša. Opisuje i kako je izgledao Beč tih godina. Trilogija „Kazna za greh“ postavlja univerzalna pitanja: kolika je snaga ljubavi i da li ljubav može da opstane uprkos svim preprekama? Šta je zapravo ljubav? Da li ona baš uvek mora da boli? Dok sam čitala ovu trilogiju postavljala sam sebi ova pitanja. Mešala su mi se osećanja tuge i sreće... ali i pored toga ova trilogija mi je prijala. Toplo je preporučujem svima koji još veruju u ljubav i u moć ljubavi.

Autor: Radmila Čeh
Izvor: Delfi Kutak

Podelite na društvenim mrežama:

Povezani artikli

Jelena Bačić Alimpić

Jelena Bačić Alimpić je rođena 1969. godine u Novom Sadu. Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad u periodu od 1987.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

3. april 2026.

Prikaz romana „Puter“: Tiha pobuna i opasnost uživanja

Roman „Puter“ japanske autorke Asako Juzuki (1981) jedna je od onih knjiga koje se ne daju lako „dekodirati“, ni žanrovski ni emocionalno. Iako je posredi štivo sa moćnom krimi pričom i snažnim elementima psihološkog trilera, ono ne osvaja zapletom, već pridobija čitaoca kroz detalje, ponavljanja, kroz sitne promene u percepciji sveta.

Pročitaj više

3. april 2026.

„Zabranjeno je ispoljavanje prenaglašenih osećanja pred vratima pansiona“ ili pravila su tu da se ruše, ne da nas guše

Španskoj spisateljici Mamen Sančes nije bilo nimalo lako da nakon hita „Sreća je piti čaj sa tobom“, koji je nekoliko godina nakon izdavanja čak i kod nas još uvek pri vrhu liste najprodavanijih izdanja, osmisli i napiše svoju drugu knjigu i ne razočara.

Pročitaj više

3. april 2026.

Iz ugla prevodioca – „Pisma Kafki“

Ne dešava se često da prevodilac postane glavni junak knjige, ali u romanu „Pisma Kafki“ autorke Kristin Estime to se ipak dogodilo. Inspiraciju za ovu knjigu predstavljala su Kafkina „Pisma Mileni“, jedino Kafkino delo koje nam, uz Kafkina „Pisma prijateljima i srodnicima“, pruža uvid u Kafkin privatan život.

Pročitaj više

3. april 2026.

Prikaz knjige „Ljudi bez grobova“: Enes Halilović, tkalac stvarnog sna

Još uvek drhtim. Glava mi je puna, srce preskače otkucaje. Emocije i nešto više od toga – kao da moćan duh lebdi nad mojom glavom, neka čudna svetlost tog duha me prožima, i ne znam gde sam: iznad ili ispod, unutar ili spolja.

Pročitaj više