VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Trejsi Ševalije: pisanje je magični trik koji me uvek iznenadi kada ga izvodim

U ovom tekstu koji je objavljen u britanskom Gardijanu, Tresji Ševalije vrlo iskreno i duhovito govori o tome kako izgleda njen „dan za pisanje“. Govori o tome kako je napredovala u savladavanju tehnike odlaganja, kako uživa u istorijskom istraživanju, i o tome kakav je osećaj kada napokon počne sa pisanjem.

„S jedne strane, žarko bih želela da mogu da opišem svoj tipičan radni dan. Čula sam da postoje 'časovi produktivnosti i zadovoljstva' kada pisac, moram dodati da to obično bude muškarac, sedne svakog jutra u devet i uz jedan espreso, piše negde do jedan po podne, pa onda skuva neko porodično jelo, ponovo piše od dva do pet po podne, potom odigra partiju tenisa i na kraju posle večere, uz čašu singl malt viskija u ruci razmatra šta je napisao tog dana. To je scenario za kojim žudim, i koji, istovremeno, prezirem. Ja nikada neću biti u stanju da to radim na tako kontrolisan i ustrojen način.

Veliki deo zadovoljstva u pisanju istorijskih romana se krije u istraživanu građe: uživam da budem zakopana u biblioteci gde čitam o tehnikama kalemljenja jabuka u 19. veku, ili simboličkom značenju bilja u srednjem veku, ili dnevnike rudara tokom Zlatne groznice. Još više uživam kada sam napolju i stojim pored džinovske sekvoje u Kaliforniji, ili kada idem u lov na fosile na plaži u Lajm Ridžisu, ili kada šetam od Sohoa do Spitalfildsa zamišljajući da je 1792. godina. Istraživanje mi daje ideje, a to mi pomaže da stvorim likove i zaplete.

Istraživanje je lako; pisanje je teže. Teško je zato što je to obično suvoparan posao. Najproduktivnija sam kada mi je dosadno i kada mi dani samo prolaze – nema nikakvih beleški u dnevniku, nikakvih sastanaka ili putovanja ili izlazaka sa prijateljima. Trebaju mi sati pre nego što prionem na pisanje. Sati ispijanja čaja, proveravanja i-mejla, proveravanja naloga na Tviteru i Fejsbuku, vesti... Drago mi je kada treba da odgovorim na telefonski poziv (ne, uošte mi ne smetate – molim vas, zovite me!), čak i poštu otvaram istog trenutka kad stigne. Dok se bavim istraživanjem nekih opskurnih činjenica stignem do poptuno nepotrebnih informacija. I onda iznenada odlučim da pogledam nove automobile na internetu, ili da potražim nove zavese.

Neretko imam potrebu da izađem iz radne sobe u kojoj se nalazi računar, u kojoj su prozori sa pogledom na živote mojih komšija, i prosto odem u dnevnu sobu ili za sto u kuhinji. Najbolje se osećam u Britanskoj biblioteci gde se i sada nalazim dok ovo pišem. Odložim telefon, ponesem svoj laptop ili spise, i sednem u tišini koja mi pomaže da se koncentrišem je su i ostali oko mene fokusirani i posvećeni radu. Ništa vas bolje ne podstakne na rad od drugih ljudi koji su uposleni nečim.

A šta se desi kada uspem da prevaziđem sve smetnje i kada napokon krenem da pišem? Za početak napišem jednu rečenicu, pa onda još jednu, pa još jednu. Prvo na papiru, hemijskom (kada sam u Britanskoj biblioteci onda olovkom), a na računaru kasnije. Neverovatno brzo napišem čak 1000 reči, i prazan papir koji me plaši svakog dana iznenada postaje ispunjen rečima i ja sam za taj dan završila s poslom.

Ali šta se dešava kada hemijska neće da radi, pa prekida, pa opet neće da radi? Izvedem trik koji i mene samu uvek iznenadi. Ja sam u ovom svetu, za svojim radnim stolom ili u kuhinji, ali istovremeno u mojoj glavi se nalazi drugi svet prepun ljudi koje nikada nisam fizički srela ali ih poznajem do srži. Čitav taj drugi svet i ti ljudi onda pojure kroz moju hemijsku da izađu van i to veoma silno i uporno.

Duboko u stomaku osetim da sve ide kako treba kada se stopi ono što je rečeno sa onim kako sam htela da bude rečeno. U poeziji se to ne dešava sa svakom rečju; proza je opuštenija i sa njom je lakše. Ali kada krene, možda jednom dnevno ili dva puta ako sam baš u elementu, pisanje postane uživanje. Kada se to desi, pogledam unazad i nasmejem se koliko sam vremena i truda uložila da odložim ovaj momenat. Čega li sam se toliko plašila? Znam čega: metafora koje odzvanjaju, likova koji govore istinu, iznenađujuće kombinacije određenih reči.

Sledećeg dana opet sve iznova, ako mi se posreći. Užas praznog papira. Predugo okolišam; sednem; krenem da pišem. Mora da bude kako treba ili neće uspeti. A često ne uspeva.

Jejts je najbolje opisao posao pisca kada je rekao 'Ne žuri; ne odmaraj se'. I Beket je to dobro objasnio: 'Nećeš uvek uspeti. Nije važno. Pokušaj ponovo. Ponovo omani. Omani bolje'.

Tako i ja, nekih dana omanem, a nekih, boljih dana, omanem bolje.‟

Njen poslednji roman preveden na srpski jezik „Plodovi na vetru‟, objavila je Laguna kao i sedam prethodnih.

Izvor: www.theguardian.com


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vedrana rudan u beogradu promocija autobiografije ples oko sunca 26 novembra laguna knjige Vedrana Rudan u Beogradu – promocija autobiografije „Ples oko Sunca“ 26. novembra
18.11.2019.
Promocija knjige „Ples oko Sunca“ Vedrane Rudan biće održana u utorak 26. novembra od 18 sati u Velikoj Sali SKC-a. Sa autorkom britkog jezika koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim razgovaraće Jasmina R...
više
10 saveta za roditelje koji žele da im deca budu strastveni čitaoci laguna knjige 10 saveta za roditelje koji žele da im deca budu strastveni čitaoci
18.11.2019.
Do sada smo više puta objavljivali rezultate istraživanja na temu učinkovitosti čitanja knjiga maloj deci. Rezultati pokazuju da se onoj deci kojoj su knjige čitane od najranijeg detinjstva „receptivn...
više
psiholozi smatraju da slikoviti prikazi čine poeziju prijatnijom laguna knjige Psiholozi smatraju da slikoviti prikazi čine poeziju prijatnijom
18.11.2019.
Suprotno onome u šta su nas nastavnici navodili da pomislimo i poverujemo, većina čitalaca ne prosuđuje poeziju na osnovu faktora kao što su aliteracija i rimovanje. Štaviše, najnovija studija koja je...
više
prikaz knjige suzan orlin kradljivac orhideja prilagođavanje laguna knjige Prikaz knjige Suzan Orlin „Kradljivac orhideja“ – Prilagođavanje
18.11.2019.
Pažnju novinarke „Njujorkera“ Suzan Orlin privlači tekst o krađi retkih i zaštićenih orhideja iz floridske močvare zvane Državni rezervat Fakahači. Njena intuicija pokazuje se tačnom na suđenju kradlj...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.