Selest Ing: „Na sve strane mali požari“ je izazov za bele dame „sa dobrim namerama“

S vremena na vreme, svako od nas se nađe u situaciji da iznova upotrebljava istu reč kako bi opisao svet oko sebe. Za Selest Ing, u proleće 2020. godine, ta reč je „komplikovano“. Žena koja usvaja dete iz Kine jer ne može da zatrudni? Komplikovano. Isti izaraz važi i za reklamu u kojoj se nude desetine hiljada dolara za žene sa određenim karakteristikama koje bi bile potencijalne donatorke jajnih ćelija ili surogat majke. „Radila sam posao gde su me plaćali 10 dolara po satu“, govori Ingova. „I naravno da tada razmišljate o ovakvim stvarima. Toliko je komplikovano! Mogu da razumem zašto bi neka žena pristala na takvu stvar kao što i razumem one koji toliko žele da postanu roditelji.“

Još su neke stvari kompllikovane: rasna raznolikost u gradu u kom je odrasla (Šejker Hajts u Ohaju) – mnogo je manje beo nego što ljudi pretpostavljaju; zakoni o surogat majkama u državi Nju Džersi i kako oni utiču na homoseksualne parove; šta da radite sa belim ženama sa dobrim namerama; i kako da pojedete tanjir „zbrkanog pomfrita“ dok odgovarate na pitanja u ovom intervjuu.

Ingova ima 39 godina i, kako sama kaže, na najvišem je nivou kada je u pitanju udovoljavanje drugima, što pripisuje odrastanju u Šejker Hajtsu. „Uvek uradim domaći“, rekla mi je nekoliko puta u toku intervjua. Autorka zna da je imala mnogo sreće. Napisala je dva romana i oba su bila veliki bestseleri. Kako navodi sajt BookScan, roman „Sve što ti nikada nisam rekla“, objavljen 2014. godine, prodat je u preko 67.000 primeraka u tvrdom i 475.000 u mekom povezu. „Na sve strane mali požari“ je 47 nedelja bio na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa i prodato je skoro pola miliona romana u tvrdom povezu i  410.000 u mekom, a i trenutno je na prvom mestu. Ako niste iz izdavačke industrije, dozvolite da vam pojasnim: ovo su neverovatne brojke!

Filmska adaptacija romana „Sve što ti nikada nisam rekla“ se sprema, a u jednom trenutku joj se priključila i Džulija Roberts. Televizijska adaptacija bestselera „Na sve strane mali požari“ je upravo počela sa prikazivanjem na Huluu, a u glavnim ulogama su Riz Viterspun i Keri Vašington. Ingova je i producentinja serije uz navedene glumice, a sada ima više nego dovoljno vremena da razmišlja o trećem romanu. Ne mora da brine o novcu niti da piše knjigu takvu da urednik pristane da radi na njoj. Sada je njeno ime poznat brend koji uliva poverenje – najbolje mesto koje jedan pisac može da zauzme u književnom svetu.

Dok gricka pomfrit, Ingova pokušava da mi objasni koliko se temeljno pripremala za svoje gostovanje u seriji. „Baš me zanima ko će me primetiti“, rekla je. (Spojler: ima veze sa književnim klubom.) „Oduševljena sam što su me pozvali da učestvujem jer sam želela da to uradim, bila bih zadovoljna i da sam konobarica u pozadini. Ali i pre nego što sam ih pitala, ponudili su mi. I tako sam pre odlaska na snimanje nabavila knjigu 'Setlife' koju je napisala osoba koja je uspela da stigne do mesta prvog asistenta direktora. Želela sam da znam kako to sve funkcioniše, generalno me zanima način na koji ljudi obavljaju svoj posao. I dok su se moj suprug i sin kupali u bazenu pre odlaska na set, ja sam iznova čitala knjigu pokušavajući da shvatim razliku između prvog i drugog reditelja.”

„Muž mi se smejao što radim domaći kraj bazena“, rekla mi je. Ali kada je došla na snimanje, podeljeni su im rasporedi i znala je svaku šifru koja se na njemu našla. „Osećala sam se baš  pametno“, govori. „Ali opet, to je ta Šejker Hajts ličnost.“

Ima nečega vezanog za Šejker Hajts što fascinira ljude, posebno kada ga opisuje Selest Ing. Roman „Na sve strane mali požari“ počinje opisom požara, a u drugom poglavlju autorka objašnjava ovaj gradić i „pravila, mnoga pravila, o tome šta možete i ne možete da radite“. Moto ovog mesta glasi „većina zajednica se jednostavno dogode; najbolje su one koje su planirane“ i mnoga pravila i uverenja koja vladaju su čitaocima potpuno očaravajuća. Od samog početka romana Ingova je kroz lik Elene Ričardson stvorila savršeno otelotvorenje filozofije Šejker Hajtsa: da ako dovoljno planirate, organizujete i imate dobre namere, možete da rešite svaki problem.

Zato je bilo potpuno logično da kada su se pojavile vesti o tome da je producentska kuća Riz Viterspun „Hello Sunshine“ otkupila prava za adaptaciju romana, upravo ova glumica zaigra glavnu ulogu. Ingova je odmah bila sigurna u izbor jer je, poput Elene i Šejker Hajtsa, i zvezdani status Riz Viterspun komplikovan. Čim je razvojni proces serije započet, Ingova je bila oduševljena sledećom predloženom zvezdom – Keri Vašington u ulozi Mije Voren, umetnice iz radničke klase koja u Šejker Hajts dolazi sa svojom ćerkom Perl i iznajmljuje dupleks od Ričardsonovih. I tu počinje zaplet romana koji se zasniva na akcijama i reakcijama dok se dve porodice neočekivano povezuju.

U romanu nije precizirana Mijina rasa jer autorka nije želela da dodaje novi nivo različitosti u porodicu Voren. Majka i ćerka su svakako došle sa strane, drugačije su i ponašaju se drugačije. Takođe nije želela ni da imaju azijsko poreklo jer bi to zakomplikovalo kasnija dešavanja u priči, a autorka dodaje: „A i nisam smatrala da mogu adekvatno da opišem život crnkinje ili latino žene.“ Kada su producenti predložili Keri Vašington za ulogu Mije, Ingova se složila.

„Ne želim da zvučim kao Dž. K. Rouling i pretvaram se kako sam sve vreme o tome razmišljala“, kaže autorka. „Zamišljala sam je kao belu ženu, ali sada smo sa Keri mogli da istražimo rasnu dinamiku koju nisam mogla da upletem u knjigu. A to je, za mene, bio signal da na seriju gledaju upravo onako kako ja gledam na roman – da će se baviti pitanjima moći.“

„Rekli su mi da će Keri igrati Miu malo drugačije nego što je opisana u knjizi“, kaže Ingova. „A kada sam je videla prvi put u ulozi, pomislila sam: 'O, ovo je zaista drugačije!' Mia u seriji je mnogo uzdržanija, ali je u određenim situacijama isplivava njena toplina. Dopalo mi se to jer sam je i zamislila kao ženu koja nema potrebu da udovoljava privilegovanima. To je nešto što u potpunosti razumem kao osoba druge boje kože, i kao žena druge boje kože. Prečesto smo naučeni – ili naučimo iz potrebe – kako da drugim ljudima ugodimo. A kada dođe do toga da je nekome neprijatno zbog naših postupaka, odmah skačemo da to umirimo. Mia ipak na to gleda sa stavom: 'Neću to više da radim'.“

„Kada čitate roman, Mia vam može delovati gotovo hladno. Ili kao teška osoba. Ali kada je sretnete u različitim situacijama, shvatate da se to menja u zavisnosti od toga sa kim razgovara“, kaže autorka. U razgovorima sa Elenom, njenim suprugom Bilom (koga u seriji glumi Džošua Džekson) ili njihovim prijateljima, Mia odbija da učestvuje u površnim razgovorima ili da se pretvara da se nije pokrenula izvesna dinamika moći otkad se uselila u kuću Ričardsonovih. Slično je i sa Leksi i Tripom, starijom decom porodice Ričardson, koji su već usvojili stavove i navike svojih roditelja. Ali potpuno drugačije manire Mia ima kada razgovara sa svojim kolegama u kineskom restoranu, sa ćerkom Perl i najmlađim detetom Ričardsonovih – buntovnom Izi.

Ingova nastavlja: „Mislim da će ljudi videti razliku između Mije u knjizi i u seriji, i da će se zapitati zašto je do toga došlo.“ Upravo to je ono što autorka smatra najvećom snagom adaptacije: ona ohrabruje publiku da razmatra šta je izgubljeno, a šta dobijeno sa svakom odlukom. Omiljene adaptacije su joj one koje dozvoljavaju tekstu da kaže nešto drugačije ili prikaže stvari iz novog ugla: obožava verziju Baza  Lurmana „Romeo + Džulijet“ iz 1996. godine koja je pokazala da je Šekspirovo delo „zapravo priča o tinejdžerima van svake kontrole koji su se previše zaljubili“.

Većina adaptacija ima cilj da izvorni materijal bude što manje komplikovanim, ali je serija „Na sve strane mali požari“ postigla upravo suprotno – i to ne samo kroz izbor Keri Vašington.

Poseban dodatak seriji je dublje istraživanje Elenine prošlosti i objašnjenje kako je postala jedna od „belih žena sa dobrom namerom“. Riz Viterspun je savršen izbor za ovakvu ulogu jer je njen imidž i prethodne uloge svrstavaju u grupu omiljenih američkih žena. „Mnogi od nas imamo predispozicije da sumnjamo u bele dame sa dobrim namerama. Nadam se da će gledaoci na to reagovati na način na koji smo ovu temu želeli da istražimo.“

Ovo je bio savršen uvod da pređemo na priču o izdavaštvu, kojim i dalje dominiraju belci, i privilegijama belih pisaca i belih čitalaca. Kao osoba koja je iz anonimnosti dospela u javnost, svesna je koliko je pojavljivanje u medijima važno, ali dodaje: „Često vas uzimaju kao primer grupe koju predstavljate, a to je veoma problematično i tome se aktivno suprotstavljam.“

Ingova smatra da je izadavačka industrija tradicionalno konzervativna: polaže nade u ono što zna i što deluje sigurno, daje šanse piscima i cilja na publiku koja se dobro pokazala u prošlosti. To je začarani krug: beli pisci pišu za široku belu publiku i uspevaju da postignu dobre rezultate jer izdavačke kuće u potpunosti staju iza njih. „Teško je sprovesti sistemske promene. Posebno odozdo na gore. Pisci govore o tome, kritičiri takođe, ali nije isto kada na to gledate sa vrha.“ A na vrhu je trenutno i dalje sve neverovatno belo.

Na kraju intervjua me je upitala da li znam kako da se vratim do hotela. Nije mi podilazila već se jasno vidi da voli da je ljudima oko nje prijatno. Zapitala sam se da li su je bele žene sa kojima se sreće ikada upitale kako da budu bolje. „Jesu“, reče nasmejano: „Ali uvek je to iskreno. Nakon što sam objavila prvi roman, govorile bi: 'O, toliko mi je drago što si napisala ovu knjigu jer nisam shvatala da se ljudi azijskog porekla susreću sa diskriminacijom.' I to bi me u početku iznenađivalo, ali posle nekog vremena sam shvatila da je to dobra stvar jer su sada svesne nečega što ranije nisu znale. Drago mi je da zbog mog romana razmišljaju o tim stvarima. I nadam se da će to biti stvari koje će upamtiti.“

Na neki način, to što ljudi priznaju da je nešto što ste napisali ili napravili ih nateralo da razmisle, zapravo je kompliment. Samo veoma komplikovan.
 
Izvor: buzzfeednews.com     
Prevod: Dragan Matković