Prikaz romana „Život i vremena Majkla K.“ – Dobitna prozna kombinacija

Još u prvoj polovini osamdesetih godina dvadesetog veka, roman „Život i vremena Majkla K“ okitio je karijeru južnoafričkog dobitnika Nobelove nagrade za književnost Džona Maksvela Kucija prvom Bukerovom nagradom. Glavni junak dela je tridesetjednogodišnji Majkl K koji je, još od rođenja, nesrećno individualizovan zečjom usnom. I kada rat počinje, glavni junak u Kejptaunu radi kao vrtlar i vodi izolovan i više nego skroman život. Ali njegova majka, Ana K, ozbiljno se razboljeva a njihovim odsutnim susedima, Burmanovima, neko je opljačkao stan. Dolazi do trenutka kada se mora izmaći opasnosti. Ideja da se, izbegličkim konvojem, majka i sin zajedno prebace do njene rodne farme u okrugu Princ Albert – gde bi se Ana K i lečila – deluje kao jedina mogućnost da izmaknu ratu. Međutim, majka usput umire i sin nastavlja do kuće u kojoj je ona odrasla, sa zamišlju da raspe njen pepeo po okolnim poljima.

Ubrzo se ispostavlja da Majkl K ni u rodnom mestu svoje roditeljice ne uspeva da vodi miran i jednostavan – u ovom navratu, zemljoradnički – život. Naime, oblast je prepuna skrivenih gerilaca, s kojima vojska i policija dovode u vezu glavnog junaka i šalju ga u zatvor, da bi on završio u sanatorijumu; u oba slučaja u društvu, između ostalog, prosjaka i nezaposlenih ljudi. Majklu K to nije prvo iskustvo ove vrste: kao dečaka, majka ga je smestila u državnu ustanovu za decu sa različitim deformitetima. Priroda odnosa prema Drugom, manjinskom, tako opisuje celovit luk oko životne priče glavnog junaka: kao što u svojim sitnim godinama ne može da sledi društvene norme zbog svog fizičkog izgleda, tako kao tridesetjednogodišnjak on izbegava ratovanje a crnac je u doba Aparthejda, što je suštinski razlog da bude zatvoren i marginalizovan.

Roman „Život i vremena Majkla K“ kroz sudbinu naslovnog lika, dakle, obrađuje teme značajne za celokupan nobelovčev opus: nasilje u Južnoafričkoj republici, konflikt između individue i autoritarne vlasti, manjine i elite, ispitivanje smisla ljudskog života usred bede i rata… Ali kao što rano Kucijevo delo anticipira teme i motive iz njegovih docnijih narativa, ono se napaja opštim književnim nasleđem. Poput glavnog junaka „Stranca“ Albera Kamija, i Majkl K provodi život ne razumevajući ga, kao ni sopstvene potrebe i nagone, a odnos između njega i majke sličan je onom između Mersoa i njegove roditeljice. Naravno da, pak, ni prezime protagoniste nije – ni najmanje – slučajno: baš kao i arhetipski junak nevine osobe oličen u Kafkinom Jozefu K, i Majkl K bez ikakve krivice mora da se suoči sa nerazumljivim i nečovečnim sistemom koji ga kontroliše, etiketizuje i uređuje njegov život do najsitnijih aspekata. A ukoliko se želi zagrebati dublje po književnoj tradiciji, neko bi u naslovnom liku Kucijevog romana – pre svega po njegovom životu kao nizu nesrećnih događaja i poraza – prepoznao osobenu varijaciju na Jova iz Starog zaveta. Upravo značaj ove knjige za izgradnju celokupne poetike južnoafričkog nobelovca i njeno utkivanje u egzistencijalističku osnovu kombinovanu s biblijskim parabolama, jasnim društvenim angažmanom i – još 1983, kad je roman izvorno objavljen – zrelim i ubedljivim realističkim stilom, čini od „Života i vremena Majkla K“ nezaobilazno štivo za svakog poklonika Džona Kucija i celokupne savremene svetske književnosti.

Autor: Domagoj Petrović