Neke stvari su provereno sigurne – na primer, da će i u doživljaju upućenijih i predanijih bibliofila prva asocijacija na ime i delo
Luj-Ferdinanda Selina biti njegovo remek-delo „
Putovanje nakraj noći“. Što pak ne znači da se priča o osobenosti njegovog literarnog dara i bravuroznog izraza zaustavlja na poslednjim stranicama te potvrđene izvrsnosti.
S druge strane, njegov „
Rat“, roman proistekao iz rukopisa pronađenog šezdeset godina po njegovoj smrti, ne predstavlja radost ponajpre za kompletiste, ljubitelje nanovo izronulih knjiških bisera, niti isključivo selinofile. „Rat“ (u prevodu Gordane Berberine, a u združenom izdanju kuća Laguna i LOM) samosvojno je delo koje samo snaži tu postojanu impresiju o unikatnosti Selinovog i pripovedačkog i stilističkog dara, mereno ne samo u okvirima francuske i zapadnoevropske književnosti te ere, ali može da bude i prvi korak u procesu inicijacije u svet Selinove književne baštine.
Ovaj „Rat“ se tiče njegovog boravka u ambulanti na bojištu u Belgiji 1914. godine, gde je završio nakon ozbiljnih povreda, a gde je spoznao i to drugo lice, odnosno još jedno od mučnih naličja i tog rata i ratovanja uopšte. Stiče se utisak da je Selin u ovom svom delu svesno zamagljivao i rastakao granicu između fikcije i fakcije (tj. dokumentarističke proze), a taj utisak, u sadejstvu s autobiografskim aspektom priče, daje za pravo sudu da je Selin ovim svojim delom decenijama i decenijama ranije anticipirao fenomen autofikcijske proze, i dalje u naletu, počev od Knausgora pa do danas.
Selinov prikaz tek naoko mirnodopskih zbivanja u kovitlacu krvavih ratnih sukoba je silno i silovito ekspresivan, eksplicitan, ali i prožet humorom (dakako, veoma mračnim) i autoironijom, a tu je, nimalo iznenađujuće, i obilje tipično selinovske nadahnute i nadahnjujuće mizantropije, što „Rat“, dakle, ne samo u tematsko-motivskom luku, dovodi u vezi sa ovde već pominjanim „Putovanjem nakraj noći“.
Selin je bio veliki pesnik bola i entropije, i to je evidentno i u ovom njegovom romanu, a verzirani će svakako umeti da cene visoke kvalitativne domete i ove njegove tako dugo zaturene proze. Na sreću, najavljeno je skoro objavljivanje još jednog donedavno izgubljenog rukopisa, te legenda o Selinovoj virtuoznosti može da s aktuelnim povodima nastavi da živi i u ovom turobnom nam veku.
Autor: Zoran Janković, književni i filmski kritičar
Izvor: Nedeljnik