Prikaz klasika Meri Šeli „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ – Večiti mit

Teško da ima poznatijeg dela u istoriji svetskoj književnosti koje bi bilo pogrešnije shvaćeno čak i u osnovnim kategorijama nego što je to prvenac Meri Šeli. Zahvalnost za to se dobrim delom duguje filmskim, televizijskim ili stripovskim adaptacijama u kojima se Frankenštajn pojavljuje kao čudovište a ne, kao u romanesknom originalu, u svojstvu njegovog tvorca. Mada se posle čitanja dela u kojem, u svojoj neutaživoj žeđi za saznanjem i kreacijom Viktor Frankenštajn stvara bezimenog monstruma, postavlja logično pitanje: ko je suštinsko čudovište, rečeni doktor ili je to njegov proizvod?

Kraj osamnaestog, i početak devetnaestog veka kada nastaje delo Meri Šeli (1818), bili su obuzeti smrću, odakle i izobilje vampira, duhova i onostranih fenomena u romantizmu i gotskom romanu. Samim tim, autorica je imala pripremljen teren za pisanje o oživljavanju mrtve materije. Ona to u svom prvencu postiže stapajući preradu starozavetno-srednjovekovne legende o Golemu kao nedovršenom biću i naučna saznanja svog doba – na primer, istraživanja Luiđija Galvanija o kapacitetu elektriciteta za oživljavanje inertnih tela i Endrjua Krosa o mogućnostima oživljavanja putem elektrokristalizacije – postižući tako najoriginalniji gotski roman. Naime, početak devetnaestog veka jeste i razdoblje u kojem napredak nauke i medicine stvara utisak ogromne moći i činjenicu da su ljudi mogli da sve više toga saznaju o sebi i svetu koji ih okružuje. Naslovni junak romana je neposredan produkt takve atmosfere te iz rodne Ženeve odlazi u Bavarsku da studira na prestižnom Univerzitetu Ingolštat. Međutim, umesto da prevaziđe mogućnosti nauke, prirodne filozofije i stvaranja, on prerasta u velikog tragičkog heroja, kao što je to i njegov stvor, koji se pretvara u Frankenštajnov najveći uspeh ali i njegovu najveću osudu; s druge strane, doktorov proizvod je simbol ljudskog otuđenja ali i simbol siročeta koje pobuđuje sažaljenje i bezmerni strah s obzirom na to da u želji da se osveti sopstvenom tvorcu seje smrt u njegovom okruženju. Njih dvojica su anticipacija mnoštva pomerenih doktora odnosno modernih antiheroja iz književne, ali i iz pominjane filmske fikcije. Sama knjiga je pak preteča najsuspstancijalnije naučnofantastičke i horor literature. Međutim, moguća tumačenja romana prostiru se mnogo šire od pomenutih žanrova, u rasponu od psihoanalitičke do biblijske interpretacije, s obzirom na metaforu siročeta odnosno deteta koje simbolički (i doslovno) želi da ubije oca ali i na prikazanu oholost ljudskog bića koje želi da bude tvorac ravan Bogu te na duboku moralnu refleksiju o prirodi čoveka i zla. Takođe, „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ jeste i knjiga snažne društvene kritike u kojoj autorica govori o želji čoveka da uz pomoć razvoja nauke i industrijalizacije ne samo domaši Gospoda, nego i da nadmaši moral i uobičajene ljudske ambicije. Na kraju krajeva, svaki čitalac u ovom romanu svakako pronalazi zasebnu i zanimljivu perspektivu. Zbog svega toga, „Frankenštajn ili Moderni Prometej“  i jeste večiti i stalno obnavljan mit koji i više od dva veka posle svog nastanka utiče na mnoštvo autora i čitalaca.

Autor: Domagoj Petrović