Laguna - Meri Šeli - Knjige o kojima se priča

Meri Šeli

Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu Odbrana prava žena (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana Frankenštajn.

Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana Frankenštajn. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine.

Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu Frankenštajn (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman Valperga (1823), apokaliptički roman Poslednji čovek (1826), kao i njena dva poslednja romana Lodor (1835) i Fokner (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.

Moderni Prometej iz feminističkog rakursa

20.07.2020.
Novo izdanje slavnog dela, „Frankenštajn“ Meri Šeli (Laguna) u prevodu Slavke Stevović i sa iscrpnim, odličnim pogovorom Vladimira Gvozdena trebalo bi da privuče pažnju mlađih čitalaca kojima su pozna...
više

Prikaz klasika Meri Šeli „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ – Večiti mit

27.05.2020.
Teško da ima poznatijeg dela u istoriji svetskoj književnosti koje bi bilo pogrešnije shvaćeno čak i u osnovnim kategorijama nego što je to prvenac Meri Šeli. Zahvalnost za to se dobrim delom duguje f...
više

Persi Šeli o „Frankenštajnu“ Meri Šeli

10.03.2020.
Prema dobro poznatoj priči, osamnaestogodišnja Meri Šeli je ideju za „Frankenštajna“ dobila jedne sumorne letnje večeri 1816. godine dok su ona i pesnik Persi Šeli (tada njen ljubavnik, kasnije suprug...
više

Klasik „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ Meri Šeli u knjižarama od 10. marta

04.03.2020.
Lagunina edicija „Klasici svetske književnosti“ postala je bogatija za još jednu knjigu – „Frankenštajn“ Meri Šeli.   Meri Šeli je engleska književnica koja je živela u 19. veku (1797–1851), a ...
više
od javnog do personalizovanog alterspejs pretvara biblioteke u personalizovane čitaonice laguna knjige Od javnog do personalizovanog: Alterspejs pretvara biblioteke u personalizovane čitaonice
24.11.2020.
Želite da se opustite? Probajte plavo ili ljubičasti svetlo, i možda neke zvukove prirode. Više ste raspoloženi da budete kreativni? Opredelite se za crvene tonove. Ili samo želite da budete...
više
josip mlakić usamljenost je prirodno stanje jednog pisca laguna knjige Josip Mlakić: Usamljenost je prirodno stanje jednog pisca
24.11.2020.
Josip Mlakić (Bugojno, 1964) jedan je od najznačajnijih suvremenih pisaca u regiji, ponajprije u Hrvatskoj, gdje objavljuje svoje knjige, te Bosni i Hercegovini gdje živi u mjestu Gornji Vakuf-Us...
više
odlučite da budete srećni  laguna knjige Odlučite da budete srećni!
24.11.2020.
Lagunin književni klub, 69. po redu, ovog puta odveo nas je daleko, do Amerike, ali je put prelazio preko Kine. O romanu „Klub radosti i sreće“američke književnice kineskog porekla Ejmi Tan razgovaral...
više
ne postoji loš ukus kada su u pitanju knjige laguna knjige Ne postoji loš ukus kada su u pitanju knjige
24.11.2020.
Knjige su poput hrane. Svi volimo različite stvari, neke više, neke manje. Postoje knjige koje ne želimo da pročitamo, ali i one koje čitamo iznova i iznova. Srećom, postoji veliki broj knjiga, među k...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.