Preporuke za letovanje: 7 romana za plažu VS 7 romana za planinarenje

Bilo da ste za godišnji odmor isplanirali leškarenje na pesku i suncu uz zvuke talasa i morskog povetarca, ili osvajanje vrhova, šetnje među četinarima i poljskim cvećem uz boravak u nekoj ušuškanoj brvnari, evo nekoliko predloga koje knjige moraju da budu neizostavni deo vašeg putnog prtljaga.

KOJE KNJIGE PONETI NA MORE:

„Sirena sa Crne Konče“ – Monik Rofi

Sirena na plaži – pun pogodak! Čarobni trenuci se mešaju sa surovom stvarnošću u ovoj priči o sireni koja nastoji da ostavi more za sobom. Smeštena u malo selo na Karibima, krajem sedamdesetih godina, ova šarmantna ljubavna priča počinje kada ribar po imenu Dejvid, lenjo čekajući ulov, uspeva da uhvati vekovima staru sirenu Ajkaju, koju su proklele žene ljubomorne na njenu lepotu. Gorko-slatki zaplet počinje kada njihove redovne tajne sastanke okonča dolazak Tomasa i Henka – oca i sina sa Floride koji plove lokalnim vodama u potrazi za ribom sa kojom bi osvojili prvu nagradu na takmičenju u pecanju. Kako li će se ova priča završiti?

„Sedam muževa Evelin Hjugo“ – Tejlor Dženkins Rid

Ovaj roman o kom bruji internet govori o slavnoj holivudskoj glumici Evelin Hjugo koja, posle decenija snimanja uspešnih filmskih hitova, sada ima 79 godina i spremna je da dâ ekskluzivni intervju nakon što je dugo izbegavala novinare. Međutim, jedina osoba kojoj je odobren pristup zvezdi malo je poznata novinarka po imenu Monik Grant. Iako ni sama ne može da shvati zašto je odabrana, Monik odlazi u Evelinin dom i saznaje da glumica ne želi samo da uradi intervju – ona želi da iznese svaki deo svoje životne priče kako bi Monik napisala i objavila njenu biografiju.

„Žena koja godinu dana nije ustala iz kreveta“ – Sju Taunzend

Šta se desi kad se dan izležavanja pretvori u godinu izležavanja? (Dobra ideja, zar ne?) Eva po svemu deluje kao tipična „očajna domaćica“ iz britanske više srednje klase, dok živi prividnu idilu pored supruga naučnika i briljantnih, mada srazmerno tome asocijalnih blizanaca, materijalno obezbeđena, tek na pragu srednjih godina i još veoma prijatne fizičke pojave. Isprativši decu na studije, odlučuje da se na neko vreme potpuno isključi iz svakodnevne rutine. Njen postupak izražava pritajenu pobunu protiv dugogodišnjeg kućnog „robovanja“, trajnog odlaganja vlastitih želja, potreba, osećanja i neispunjenih težnji na stranu.

„9. novembar“ – Kolin Huver

Falon pokušava da se oporavi od nesreće zbog koje je ostala bez karijere i, kako joj se čini, bespovratno izgubila samopouzdanje. Datum iz naslova ovog romana podseća je na požar koji je ostavio ožiljke na trećini njenog tela. Podseća je i na činjenicu da je za sve kriv njen otac, koji je pobegao zaboravivši da je ona još uvek u zgradi u plamenu. Ali 9. novembar je i dan kada Falon upoznaje Bena, mladog pisca zahvaljujući kome konačno počinje da sagledava svoj život iz drugog ugla. Nakon što su se dogovorili da se svake godine sastaju baš 9. novembra, Falon postepeno otkriva da za nju ipak ima nade i da će joj osećanja koja gaji prema Benu pomoći da ponovo zavoli sebe.

„Mala prodavnica otrova“ – Sara Pener

Za beg od stvarnosti, sadašnjosti i problema tu je istorijski roman sasvim jedinstvene i neobične atmosfere čija se radnja odigrava u dve vremenske ravni. U prvoj vremenskoj ravni radnja se vrti oko apotekarske radnje u Londonu u 18. veku, čiju klijentelu čine ljudi sumnjivih motiva. Nela prodaje vešto prikrivene otrove namenjene muškarcima koji maltretiraju svoje žene. Njena najnovija mušterija Elajza ima dvanaest godina i među njima se razvija neočekivano prijateljstvo. Elajza, međutim, čini grešku koja će imati dugoročne posledice. U savremenom Londonu Kerolajn sama provodi desetu godišnjicu braka, bežeći od sopstvenih demona, nakon što je saznala da je muž vara. Kada slučajno naleti na rešenje zagonetnih ubistava koja su pre dve stotine godina potresala grad, život će joj se sudariti sa životom apotekarke u čudnovatoj igri sudbine. Za neke se to neće dobro završiti.

„Žene koje kupuju cveće“ – Vanesa Monfort

U malom kvartu u centru grada pet žena kupuje cveće. Na početku nijedna to ne čini za sebe: jedna ih kupuje za svoju tajnu ljubav, druga za svoju kancelariju, treća da bi ga slikala, četvrta za svoje mušterije, poslednja… za jednog pokojnika. Posredstvom priča i saznanja koje nude junakinje, dobro ćete promisliti o stavovima prema životu i suočiti se sa sopstvenim strahovima. Kroz ovu grupicu žena predstavljeni su najrazličitiji načini na koje se voli, što će vas takođe naterati da se zapitate: kad bi trebalo da odaberete samo jedan cvet od svih, koji bi to bio?

„Crvene cipele“ – Džoana Haris

U nastavku romana „Čokolada“, tražeći utočište i anonimnost na ulicama Monmartra, Vijan i njene dve ćerke žive mirno, čak i srećno, iznad svoje male čokolaterije. Ni po čemu se ne izdvajaju, nikome ne privlače pažnju. Vetar je stao – makar nakratko. Iznenada u njihove živote ulazi Zozi del Alba, dama sa crvenim potpeticama – zavodljiva, nemilosrdna, prevrtljiva. Ceo Vijanin svet biće stavljen na kocku, što će je primorati da se suoči sa teškim izborom; da pobegne, kao što je to činila mnogo puta do sada, ili da se suprotstavi svom najopasnijem neprijatelju – samoj sebi.

KOJE KNJIGE PONETI NA PLANINU:

„Bibliotekarka iz Kentakija“ – Kim Mišel Ričardson

Fascinantan primer istorijske fikcije koji su inspirisale dve relativno nepoznate epizode iz američke prošlosti – „Plavi“ Fjugejti iz Kentakija i projekat dostavljanja knjiga stanovništvu Apalačkih planina. Krajem tridesetih godina 20. veka obrazovanje je nešto o čemu većina stanovništva uopšte i ne razmišlja, jer glad im stalno kuca na vrata. Devetnaestogodišnja Kasi Meri živi sa ocem udovcem, koji radi kao rudar u ugljenokopima u planinama ruralnog Kentakija, i uprkos svemu u svom poslu isporučivanja knjiga zabačenim naseljima u Apalačkim planinama nalazi utehu i razlog da bude ponosna. Uronite u ovo upečatljivo svedočanstvo o ulozi koju knjige mogu odigrati u borbi sa siromaštvom i načinu na koji ljudima omogućavaju da zamisle drugačiju i svetliju budućnost.

„Grand hotel Evropa“ – Ilja Leonard Fejfer

Zašto se ovog leta, dok boravite u kamp prikolici ili ljupkoj brvnari, ne biste počastili posetom starinskog i veličanstvenog Grand hotela Evropa? Ovo nekada velelepno zdanje poznato je po tome što se u njemu rado i često okupljao crème de la crème društva. Ovaj izvanredni roman predstavlja alegorijski prikaz ugleda Evrope. Priča je struktuirana poput ruskih babuški, gde se ispostavlja da je svaki podzaplet samo ljuštura u kojoj se krije još jedna intriga. Roman pokriva širok dijapazon tema i žanrova i mogao bi se svesti na ljubavnu priču, pljačku umetnina, esej o posledicama masovnog turizma i književni hvalospev evropskoj prošlosti.

„Jarčeva planina“ – Dejvid Van

Jarčeva planina nije samo mesto tumaranja tri naoružana čoveka i dečaka u potrazi za jelenom, lovačkim trofejom kao potvrdom snage bratstva i novim znakom muževnosti. Njen surovi pejzaž ne ispunjava radošću niti podstiče iluziju o pitomoj prirodi kao skrovištu sa ptičicama i cvećem. Iako ispunjena zvucima vode, vetra i osvetljena zvezdama iznad glava lovaca zaštićenih vrećama za spavanje, ona je živo blato koje ne samo da usisava ljudskost već odvodi u mitsku prošlost u kojoj se ubijanje pojavljuje kao bajka, dovoljno udaljena da u njoj niko ni za šta ne odgovara.

„Dečak koji je voleo jelene“ – Samuel Bjerk

U trećoj knjizi serijala o Holgeru Munku i Miji Kriger ispratite pojavu serijskog ubice koji pažljivo namešta žrtve u različite poze i za sobom ostavlja bizarne tragove. Na taj način izaziva pažnju i testira jedinicu koju vodi Munk. Mija je primorana da koristi svoje analitičke sposobnosti, umeće zaključivanja i odlučnost. Priča sadrži toliko intrigantnih elemenata, a zaplet dostiže vrhunac kada se Mija ponovo nađe u opasnosti. Knjiga se završava u krajnje optimističnom tonu za oba glavna junaka. Još jedno sjajno delo Samuela Bjerka! P. S. Mada se knjiga svakako može čitati nezavisno od drugih, dobro je ako pročitate i prethodne dve.

„Mala knjižara srećnih krajeva“ – Dženi Kolgan

Radnja romana prati dvadesetdevetogodišnju Ninu Redmond koja, nakon što se njena voljena biblioteka zatvori, ostaje bez posla i koja ne zna čemu bi sledećem mogla da se posveti. Okolnosti se menjaju onda kada Nina odluči da napusti svoj život u Birmingemu i preseli se u škotsku divljinu u pokušaju da ostvari svoje snove. Međutim, stvarnost nije toliko bajkovita kao što se nadala, a Nina je suočena sa stvarnim borbama u svojim pokušajima da započne život u nedođiji. Na njenu sreću, i dok je sve što je okružuje stvarni svet, čini se da vitezovi u svojom sjajnim oklopima i dalje postoje.

„A planine odjeknuše“ – Haled Hoseini

Ovo delo velikog zamaha i ambicije prati brojne upečatljive likove od Avganistana do Pariza i od San Franciska do grčkog ostrva Tinos, i priča njihove dirljive i neodoljive priče, ponovo dokazujući Hoseinijevo duboko razumevanje spona koje nam oblikuju živote i koje nas određuju kao ljude. Upustite se u delo majstora pisane reči koje govori o odnosu između brata i sestre u porodici koja je radi opstanka morala biti razdvojena, o tome kako volimo, kako jedni druge štitimo i kako odluke koje donosimo odjekuju pokolenjima.

„Put Ludog Konja: Istorija plemena Lakota“ – Džozef M. Maršal III

Budući da je istovremeno ponosni potomak naroda Lakota i obrazovani Amerikanac odgajan u spoju predačke tradicije sa demokratskim načelima modernog doba, Maršal se potrudio da sveobuhvatno, sa poštovanjem i najvećom mogućom verodostojnošću, iznese izvorima bližu verziju prošlosti. Njeno središte pripada legendarnoj figuri indijanskog vođe i ratnika široko poznatog kao Ludi Konj, nažalost nedovoljno osvetljenog izvan stereotipizovane slike po merilima vestern filmova. Maršal je izradio veličanstveno živopisan portret oličenja dostojanstvenih Lakota.

Podelite na društvenim mrežama: