Otkup knjiga za biblioteke na štetu čitalaca
Rezultati ovogodišnjeg otkupa knjiga javnosti i izdavačima predstavljeni su neposredno pre početka Sajma knjiga. Kako ne bismo ni na koji način bacili senku na najvažniju manifestaciju koja promoviše knjigu i čitanje u našoj zemlji, osećamo se obaveznima da sada skrenemo pažnju na sraman otkup knjiga koji je završen posle mnogo problema, kašnjenja, poništavanja rada stručne komisije i vrlo upitnog odabira naslova.
Biblioteke su za mnoge jedini dodir sa knjigom i zbog toga je odgovornost onih koji se bave otkupom knjiga velika.
Upravo završen otkup velika je sramota našeg društva i onih koji se bave kulturom jer su čitaocima uskratili najbolja dela književnosti domaćih i svetskih autora.
Postavlja se pitanje čime je motivisano poništavanje rada stručne komisije. Kako to da biblioteke ne znaju koje knjige su izabrane i ko je birao umesto njih? Da li su prekršene zakonske procedure?
Zbog čega su čitaoci ostali uskraćeni za dela najčitanijih svetskih pisaca – Fredrika Bakmana, čije su knjige svake godine najčitanije u sistemu Biblioteke grada Beograda, zatim najuglednije kanadske književnice Margaret Atvud, francuskog akademika Amina Malufa, jednog od najzanimljivijih savremenih španskih pisaca Manuela Vilasa? Da li knjige pulicerovaca Džona Čivera i Kolsona Vajtheda nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zašto su izostavljeni romani vrhunske savremene književnosti autora poput Džonatana Litela, Guzelj Jahine, Džumpe Lahiri, Antonija Skuratija i Džona Irvinga? Da li knjige nobelovaca Žozea Saramaga, Marija Vargasa Ljose, Petera Handkea nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zbog čega godinama najčitanija dela srpskih pisaca kao što su Momo Kapor, Đorđe Lebović, Bojan Ljubenović neće stići do čitalaca koji su ih iščekivali? Izgleda da nam ni obrazovanje mladih naraštaja nije važno čim su izostavljena najveća imena srpske književnosti za decu Dušana Radovića, Igora Kolarova, Gradimira Stojkovića.
Ali posledice za društvo, za izdavače, za čitaoce mnogo su pogubnije.
Koja je svrha biblioteka ako ne da ponudi najkvalitetnije knjige?
Šta će motivisati čitaoce da svrate u biblioteku?
Nestručna komisija malo poznata javnosti i u najmanju ruku sumnjivi kriterijumi na ovaj način nanose i veliku štetu ugroženoj izdavačkoj delatnosti. Na koji način i do kada pojedine institucije mogu grubo da krše pravila i procedure koje značajno utiču na javni interes?
Mnogo je pitanja na koja neko treba da pruži odgovor.
Obraćanje javnosti akademika Mira Vuksanovića možete pročitati ovde.
Biblioteke su za mnoge jedini dodir sa knjigom i zbog toga je odgovornost onih koji se bave otkupom knjiga velika.
Upravo završen otkup velika je sramota našeg društva i onih koji se bave kulturom jer su čitaocima uskratili najbolja dela književnosti domaćih i svetskih autora.
Postavlja se pitanje čime je motivisano poništavanje rada stručne komisije. Kako to da biblioteke ne znaju koje knjige su izabrane i ko je birao umesto njih? Da li su prekršene zakonske procedure?
Zbog čega su čitaoci ostali uskraćeni za dela najčitanijih svetskih pisaca – Fredrika Bakmana, čije su knjige svake godine najčitanije u sistemu Biblioteke grada Beograda, zatim najuglednije kanadske književnice Margaret Atvud, francuskog akademika Amina Malufa, jednog od najzanimljivijih savremenih španskih pisaca Manuela Vilasa? Da li knjige pulicerovaca Džona Čivera i Kolsona Vajtheda nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zašto su izostavljeni romani vrhunske savremene književnosti autora poput Džonatana Litela, Guzelj Jahine, Džumpe Lahiri, Antonija Skuratija i Džona Irvinga? Da li knjige nobelovaca Žozea Saramaga, Marija Vargasa Ljose, Petera Handkea nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zbog čega godinama najčitanija dela srpskih pisaca kao što su Momo Kapor, Đorđe Lebović, Bojan Ljubenović neće stići do čitalaca koji su ih iščekivali? Izgleda da nam ni obrazovanje mladih naraštaja nije važno čim su izostavljena najveća imena srpske književnosti za decu Dušana Radovića, Igora Kolarova, Gradimira Stojkovića.
Ali posledice za društvo, za izdavače, za čitaoce mnogo su pogubnije.
Koja je svrha biblioteka ako ne da ponudi najkvalitetnije knjige?
Šta će motivisati čitaoce da svrate u biblioteku?
Nestručna komisija malo poznata javnosti i u najmanju ruku sumnjivi kriterijumi na ovaj način nanose i veliku štetu ugroženoj izdavačkoj delatnosti. Na koji način i do kada pojedine institucije mogu grubo da krše pravila i procedure koje značajno utiču na javni interes?
Mnogo je pitanja na koja neko treba da pruži odgovor.
Obraćanje javnosti akademika Mira Vuksanovića možete pročitati ovde.
