Od p.n.e. do www: Istorija enciklopedija

Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč „enciklopedija“? Verovatno velike, teške knjige u tvrdom povezu koje sadrže informacije i slike o gotovo svakoj temi na ovom svetu?

Enciklopedija je skup referenci koje čine kratke opise različitih pojmova u vezi sa raznim granama znanja. Sama reč „enciklopedija“ potiče od grčkih reči „enkyklios paideia“, što znači „opšte obrazovanje“. Do spajanja ove dve reči došlo je greškom koju su napravili prepisivači rukopisa na latinskom.

Tokom istorije postojale su dve monumentalne enciklopedije: Plinijeva „Naturalis Historia“ i „Encyclopédie“ Denija Didroa. Kao treću koja ima veliki značaj u današnje vreme moramo da navedemo „Vikipediju“. A sada pogledajmo razvoj enciklopedije kroz istoriju – od prvog pojavljivanja do danas.

Istorija enciklopedije

116 – 27. p.n.e.

Marko Terencije Varon, učenjak i pisac Starog Rima, napisao je devet knjiga o disciplinama. Govorio je o gramatici, retorici, logici, aritmetrici, geometriji, astronomiji, teoriji muzike, medicini i arhitekturi.

23 – 79. n.e.

Plinije Stariji, rimski državnik i prirodnjak, napisao je „Naturalis Historia“, najstarije enciklopedijsko delo koje je opstalo do današnjih dana. Ova enciklopedija, često nazivana prvom enciklopedijom prirodnih nauka, sastoji se od 37 knjiga podeljenih u 10 tomova i obuhvata teme poput astronomije, matematike, geografije, etnologije, psihologije, zoologije, botanike, poljoprivrede, hortikulture, slikarstva, rudarstva...

543 – 560. godine

„Institutiones divinarum“ i „Saecularium litterarum“ prve su dve hrišćanske enciklopedije koje je napisao rimski senator i pisac Kasiodor.

550 – 636. godine

Isidor Seviljski je bio španski nadbiskup i veliki učenjak srednjeg veka. Smatra se autorom „Etymologiae“, enciklopedije koja je pokušala da dokumentuje sve poznato znanje tog vremena.

520 – 587. godine

Varahamihira, indijski astronom, matematičar i astrolog, napisao je enciklopedijsko delo „Briht Samhita“. Pokrivalo je širok spektar tema poput astrologije, pomračenja Sunca i Meseca, padanja kiše, arhitekture, uzgoja sadnica, spravljanja parferma, dragog kamenja, bisera i rituala.

830. godina

Najpopularnija enciklopedija karolinškog doba bila je „De universe“ ili „De rerum naturis“ („O univerzumu“ ili „O prirodi stvari“) Rabana Mavra, nadbiskupa u Majncu u Nemačkoj. Ovaj teolog je svoje delo zasnovao na „Etymologiae“ Isidora Seviljskog.

9. vek

Fotije I, patrijarh Konstantinopolja, napisao je delo „Bibliotheca“ iliti „Myriobiblos“ („Deset hiljada knjiga“) koje se sastojalo od prikaza 279 knjiga koje je pročitao.

10. vek

U ovom veku se javlja masivna vizantijska enciklopedija o drevnom mediteranskom svetu „Suda“ (ili „Souda“) za koju se veruje da je napisao autor po imenu Suida. Napisana je na grčkom jeziku i ima oko 30 hiljada unosa.

11. vek

„Sòng sì dà shū“ je neverovatno obimno enciklopedijsko delo sastavljeno u Kini tokom vladavine dinastije Song.

12 – 13. vek

U ovom periodu je napisano dosta enciklopedijskih dela. Bartolomej Anglijski je bio učenjak iz Pariza i napisao je „De proprietatibus rerum“ („O svojstvu stvari“) koje je objavljeno 1240. godine.

Dominikanski fratar Vinsent od Bove je napisao 1260. „Speculum majus“ („Veliko ogledalo“) u kome se nalaze tri celine koje je naslovio „Priroda“, „Doktrina“ i „Istorija“.

Rodžer Bejkon je bio engleski učenjak, filozof i naučnik. Napisao je mnoga dela, ali tri koja nose nazive „Opus majus“, „Opus minor“ and „Opus tertium“ su značajno doprinela razvoju enciklopedije.

Bejkonov savremenik Bruneto Latini je po uzoru na „Speculum majus“ napisao prvu enciklopediju kolokvijalnog jezika „Li livres dou tresor“.

1408. godina

„Yǒnglè Dàdiǎn“ je jedna od najvećih enciklopedija u istoriji i sastavljena je za vreme vladavine kineskog imperatora Jongla iz dinastije Ming.
 

Sva drevna dela su pisana rukom i samim tim osetljiva na oštećenja i teško je bilo doći do njih. Tokom renesanse je razvijeno štampanje čime su dela postala rasprostranjenija. Od 14. veka je većina dela štampana čime ih je bilo lakše sačuvati, a postala su i dostupnija.

1503. godina

Nemački pisac humanizma Gregor Reiš je autor čuveog dela „Margarita philosophica“ – enciklopedije koja se sastoji od 12 knjiga o gramatici latinskog jezika, dijalektici, retorici, aritmetrici, muzici, geometriji, astronomiji, fizici, istoriji prirode, fiziologiji, psihologiji i etici.

1704. godina

Londonski duhovnik Džon Heris je sastavio „Lexicon Technicum“, delo koje osim o umetnosti i nauci, najviše govori o matematičkim temama.

1728. godina

„Cyclopaedia“ iliti „An Universal Dictionary of Arts and Sciences“ je bila dvotomna enciklopedija koju je sastavio engleski pisac i enciklopedista Efraim Čejmbers u Londonu. Ovo delo predstavlja prvu opštu enciklopediju na engleskom jeziku.

1751 – 1772. godine

 

Andre le Breton, štampar i prodavac knjiga, predložio je Deniju Didrou (francuskom filozofu, kritičaru i piscu) da prevedu Čejmbersovo delo „Cyclopaedia“ na francuski. Didro je prihvatio ponudu i transformisao je u ideju o sastavljanju enciklopedije koja će obuhvatiti sve trenutno znanje. U delu „Encyclopédie ou Dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers“ („Enciklopedija ili klasifikovani rečnik nauke, umetnosti i trgovine“) Didro je skupio pisanje više od stotine francuskih filozofa. Enciklopedija se sastojala od 32 toma sa više od 70 hiljada članaka na različite teme. Ovo je bilo jedno od najvažnijih dela u vreme prosvetiteljstva i imalo je društveni i politički uticaj pred samu Francusku revoluciju. Prema Didrou, cilj „Encyclopédie“ bio je da „promeni način na koji ljudi razmišljaju“. Značajna imena poput Voltera, Monteskjea i Rusoa su doprinela stvaranju ove enciklopedije, a sve koji su učestvovali u radu na njoj zvali su „enciklopedistima“.

„Encyclopédie“ je bila jedno od prvih sredstava putem kojih se ideja prosvetiteljstva širila Evropom. Delo je kritikovano i zabranjivano zbog svoje naučne i netradicionalne prirode. Često je i cenzurisano, a vlada je naredila ukidanje nekoliko tomova.

1768 – 1777. godine

„Enciklopedija Britanika“ je najstarije štampano izdanje enciklopedije na engleskom jeziku. Prvobitno je objavljena u Edinburgu u Škotskoj. Postoji još uvek, ali je poslednje izdanje objavljeno 2010. godine i danas je dostupna jedino u digitalnom obliku. Enciklopediju je sastavilo preko 100 stalnih urednika i preko 4000 saradnika među kojima je 110 dobitnika Nobelove nagrade i 5 američkih predsednika.

1796 – 1808. godine

Fridrih Brokhaus je sastavio „Lexikon“ u Lajpcigu koji je danas poznat kao „Brokahusova enciklopedija“. Leksikon je obuhvatao teme poput istorije, biografija, mitologije, filozofije, istorije prirode...

1802 – 1820. godine

Abraham Ris, koji je uređivao Čejmbersovu „Cyclopaedia“ sastavio je i „Universal Dictionary of Arts, Sciences and Literature“ („Univerzalni rečnik umetnosti, nauke i književnosti“) u 19. veku. „Risova enciklopedija“ sadrži discipline poput sistema atoma, geologije, porekla Zemlje, prirodne istorije i drugih.

1866 – 1876. godine

„Grand dictionnaire universel du XIXe siècle“ („Veliki univerzalni rečnik 19. veka“) često nazivaju „Grand Larousse du dix-neuvième“ – reč je o francuskom enciklopedijskom rečniku koji je osmislio, uređivao i sastavljao Pjer Larus, čuveni francuski gramatičar, leksikolog i enciklopedista.

1908 – 1964. godine

Britanski pisac, novinar i vaspitač Artur Mi osmislio je „Children’s Encyclopaedia“ („Dečja enciklopedija“) koju je objavila izdavačka kuća Amalgamated Press dok je Grolier, izdavač za Ameriku, promenio naslov i 1910. godine je objavio kao „Book of Knowledge“ („Knjiga znanja“).

1917. godine

„World Book“ je američka enciklopedija koja je fokusirana na naučne, tehničke i medicinske teme. Do sada je štampano 22 toma. Svaka knjiga u jednom tomu obuhvata pojmove koje počinju jednim slovom alfabeta.

1962. godina

„World Book“ enciklopbedija je proizvela verziju na Brajevoj azbuci od 145 tomova i sve su donirane raznim institucijama koje pružaju pomoć slepima.

1993 – 2009. godine

Korporacija Majkrosoft je objavila digitalnu multimedijalnu enciklopediju poznatu kao „Microsoft Encarta“.
 

1999 – 2003. godine

„Nupedia“ je onlajn enciklopedija na engleskom jeziku koju su stvorili Džimi Vejls i Leri Sejnger. Poznata je kao preteča Vikipedije. Kritikovana je zbog detaljnog recenzijskog procesa, a sadržaj su dodavali eksperti u određenim oblastima. Licencirana je i objavljena kao enciklopedija besplatnog sadržaja.

15. januar 2000. godine

Vikipedija je multijezička onlajn encklopedija besplatnog sadržaja koju je stvorila fondacija Vikimedija. Zasnovana je na modelu otvorenog sadržaja koji se može uređivati. Danom Vikipedije se smatra 15. januar. Deo naziva „viki“ potiče od havajske reči „wiki“ što znači „brzo“, tako da je spajanjem brzine i enciklopedije nastala najpopularnija onlajn enciklopedija današnjeg vremena. Za razliku od Nupedije, na ovoj platformi članke piše veliki broj volontera tako da, uz određene izuzetke, svako sa pristupom internetu može da napiše ili uredi informacije na ovom sajtu. Svaki članak je linkom povezan sa referencom što olakšava potragu za daljim informacijama, a za razliku od štampanih izdanja, Vikipedija se neprestano uređuje i osavremenjuje tako da nije potrebno da čekamo objavljivanje novog toma.

Do pojave digitalnih medija, važan materijal iz tradicionalnih enciklopedija je odbacivan kako bi se napravilo mesta za savremenije teme. Uz pojavu www (World Wide Web-a), enciklopedije nemaju ograničennja u pogledu prostora, veličine ili broja unosa, a pretraga savremenih onlajn enciklopedija je toliko olakšana da veoma brzo dolazimo do traženih informacija. Ipak, drevne enciklopedije su čuvari prošlih vremena i onoga što je bilo, one su korisni izvori istorijskih, političkih, društvenih i kulturnih zabeleški i neophodno je da ih pažljivo sačuvamo.


Autor: Sejli Bram
Izvor: forreadingaddicts.co.uk
Prevod: Dragan Matković