Misteriozno poreklo knjige

Debata koja se trenutno vodi; e-knjige protiv štampanih knjiga nije novitet. Kit Hjuston objašnjava da se vrlo slična debata vodila i kada su se prve knjige pojavile u drevnom Rimu.

Format knjiga se menja. Elektronske knjige, odnosno e-knjige, su prenosivije od štampanih izdanja, stotine njih se mogu uskladištiti na e-čitaču, tabletu, pa čak i telefonu; a hiljade naslova je dostupno sa samo nekoliko klikova. Čak se može reći da su e-knjige snažnije, izdržljivije od štampanih: ako vam ukradu e-čitač, ili vam ispadne u kadu (dešava se), knjige koje ste čitali na njemu će ostati bezbedno ušuškane u cloud-u, čekajući da ih skinete na neki drugi uređaj. Nije preterano reći da se knjige i samo čitanje nalaze u donekle bolnom procesu revolucije.



Nisu svi srećni zbog toga (otud ovo bolnom). Ljubitelji knjiga, izdavači i knjižari pomno prate tržišni rat koji vode knjige protiv e-knjiga, i kada je Tom Tivnan nedavno objavio podatak da je prodaja e-knjiga po prvi put pala, zvučao je kao da mu je laknulo:

„Za sve koji predviđaju smrt štampanih izdanja i dominaciju e-knjiga na tržištu do kraja ove decenije, brojke o prodaji štampanih i elektronskih izdanja za 2015. godinu bi trebalo da ih nateraju da razmisle ponovo.“
Štampana izdanja su trenutno na boljoj poziciji, ali debata nije još gotova.

Međutim, ovo nije prvi put da se vodi ovakva debata. Pre dve hiljade godina, pojavio se nov, i neobičan format knjige koji je pretio da poremeti vekovima utvrđen red, i nisu se svi slagali da je ta promena dobra.

Rolaj!

Rim je u I veku nove ere bio preplavljen pisanom reči. Statue, spomenici, obični i nadgrobni bili su ispisani dostojanstvenim velikim slovima; građani su primali i slali poruke na drvenim pločama premazanim voskom; i biblioteke bogatih trgovaca, vojskovođa i političara su bile pune knjiga o istoriji, filozofiji i umetnosti. Ali to nisu bile knjige kakve mi znamo – to su bili svici, sačinjeni od listova egipatskog papirusa (dugačkih od od 4,5 do 16 metara) smotanih u rolne.

Uprkos svojoj raspostranjenosti, svici su imali ozbiljnih mana.



Na prvom mestu, bile su neophodne obe ruke da bi se svitak čitao pravilno. Jedini način da se svici čitaju (osim ako bi čitalac sedeo za stolom, u tom slučaju koristili su se pritiskivači za hartiju, ili drveni klinovi koji su prčviršćavali papir za sto), bio je da se svitak pažljivo odmotava desnom rukom, dok se levom rukom jednako pažljivo ponovo motao u rolnu. Pisci i prepisivači su obično pisali u kolonama širokim po nekoliko centimetara da bi glavni deo osetljivog papirusa bio bezbedno umotan u svitku. Uprkos tome, arheolozi su nalazili svitke čije su donje ivice hartije bile istrošene od korišćenja, tamo gde su trljale od čitaočeve odeće.

Drugi veliki problem sa svicima je bio materijal od kojih je pravljen. Papirus nije imao dug vek trajanja, pogotovu van vruće i suve mediteranske klime. Carevi koji su vladali Rimom su stalno slali nove primerke svitaka na sever u Galiju i Germaniju, da bi zamenili svitke koji su u vlažnoj i hladnoj klimi istrulili. Osim toga, ukoliko bi se previše zamotavao i odmotavao, papirus je imao običaj da puca i da se cepa, zbog čega su svici papirusa uglavnom bili ispisani na jednoj strani. Jedino u slučaju da već ispisani tekst postane nevažan, vlasnik svitka bi ga prevrnuo i pisao na drugoj strani jer su svici ispisani sa obe strane bili naporni za čitanje.



Obavijeni misterijom

Malo pre I veka nove ere, pojavio se format knjige koji je nadomeštao mane svitaka. Dokaza nema puno, ali su jasni: arheolozi su otkrili nekoliko ostataka papirusa na kojima se tekst neočekivano nastavljao sa jedne na drugu stranu, i čije uredne margine nagoveštavaju da se list nalazio u knjizi sa stranicama. Taj papirus je upravo bio to; pronađeni listovi potiču iz prve knjige sa stranicama koju je svet ikada video. Znamo da su Rimljani tu novu vrstu knjige nazivali kodeks (lat. caudex odnosno deblo drveta, zbog sličnosti sa njihovim drvenim pločama za pisanje), ali je poreklo nastanka kodeksa ostalo obavijeno velom misterije. Napismeno, kodeks se prvi put pojavljuje među rečima rimskog pesnika Marcijala, koji je podsticao svoje čitaoce da kupuju njegovu knjigu u novom, straničnom formatu:

„Cijelo darova mnoštvo u tanašnoj knjižici ovoj tvoj će stajati džep četiri novčića tek. Tebi je previše četiri? Dva bi stajati moglo: Knjižar bi Trifon i tad našao dobit u tom!“
 
Napisana između 84. i 86. godine nove ere, Marcijalova reklama nam ukazuje na to da su prve knjige sa listovima bile poznate u I veku nove ere, ali i da su neke od njih pravljene od novog materijala, koji se zvao pergament. Ova alternativa papirusu, koju su izumeli Grci nekoliko vekova ranije, napravljena je od očišćene, razvučene životinjske kože, nažalost, kroz vrlo naporan i krvav postupak, ali glatkoća i izdržljivost pergamenta činila ga je savršenim za pisanje. Arheolozi su u međuvremenu potvrdili Marcijalove tvrdnje kroz delove pergamenata koji su pripadali kodeksima iz I veka – ali, opet, uprkos svim ovim otkrićima, i dalje malo znamo o tome gde je i zašto kodeks stvoren, ili ko ga je stvorio. Čak ni na pitanje da li su prvi kodeksi pravljeni od papirusa ili pergamenta nikada nismo dobili zadovoljavajući odgovor.



Kakav god bio odgovor, knjige sa listovima su bile značajan napredak u odnosu na svitke. Kodeksi su bili smeštani u korice od drveta ili drevne verzije kartona (materijala pravljenog od ostataka neiskorišenog papirusa ili pergamenta), koje su ih štitile od nepažljivih čitaoca. Bilo je lako listati kroz stranice, i dodatak brojeva na stranicama je utro put indeksima i sadržajima u knjigama. Kodeksi su zauzimali i manje prostora, sadržali su daleko više informacija u odnosu na svitke od papirusa slične veličine: govoreći o delima plodnog pisca Tita Livija, Marcijal je besneo što „Golemi Livije ukojem u knjižnici mojoj je tijesno/ sad je na koži i gle: tanak, a prepisan sav!“ Izdržljivi, efikasani i pristupačni, kodeksi su bukvalno predstavljali oblik onoga što je usledilo.

Ipak, narod Rima, i ostalih zemalja, bio je podeljen oko napretka koji je kodeks donosio. Rimska, mahom, paganska populacija, zajedno sa jevrejskom populacijom antičkog sveta, više su voleli poznati format svitka; s druge strane hrišćanska rastuća zajednica je sa entuzijazmom koristila knjige sa listovima za svoje spevove, molitve i ezoterične mudrosti. Naravno, danas znamo kako se priča završava: do VI veka i paganizam i svici su bili na ivici izumiranja, a judaizam je bio u senci mlađeg rođaka. Zahvaljujući rastu hrišćanske crkve, knjige sastavljene od listova su pronašle svoje mesto u istoriji i društvu.

E-knjige XXI veka sigurno nemaju tako fanatične pratioce kao kodeksi drevnog sveta, ali inspiriše čvrste stavove. Da li će pobediti štampane knjige, ili će otići u zaborav kao svici?

Vreme i zarada će reći.
                                                                    
Izvor: http://www.bbc.com
Preveo: Aleksamndar Mandić