Prikaz knjige „Ranjav i željan“: Život i delo Borisava Stankovića kao inspiracija
Na ovogodišnjem sajmu knjiga uz mnoštvo novih dela pojavila se i knjiga o Borisavu Stankoviću. Sa naslovom „Ranjav i željan“, knjiga o životu i delu pisca iz Vranja Bore Stankovića (1876–1927), u izdanju Lagune, pobuđuje posebnu pažnju. Bez lokalpatriotskog preterivanja, ona se može se oceniti kao jedna od malobrojnih kompletnih, preglednih i sadržajnih knjiga.
Knjiga je delo Roberta Hodela, autora švajcarskog porekla, posvećenog slaviste (koji govori i srpski jezik). Motivacija autora za predan rad je višestruka. Hodel smatra i ističe da pisac i njegovo delo imaju univerzalnu vanvremensku dimenziju. O tome ponajviše svedoči tvrdnja autora u predgovoru, kada piše: „A da je ovaj samovoljan autohtoni autor (B. Stanković) pisao na francuskom, engleskom i nemačkom jeziku, danas bi se smatrao jednim od najznačajnijih predstavnika evropskog modernizma.“
Čitanje ove knjige u vreme gledanja TV serije „Nobelovac“ o Ivi Andriću upućuje na ideju o mogućnosti da se slično delo snimi i o Bori Stankoviću. O Borinom uzbudljivom životu valjalo bi (i trebalo) da se snimi film i TV serija. Ona bi svakako na nove generacije još upečatljivije i snažnije delovala (uz pisana dela) i predstavljala važan doživljaj. Time bi se filmom o samom Bori i njegovom životu od „očaja do sjaja i natrag“ dodala deseta ekranizacija. Uz postojećih devet ranije snimljenih o Borinom delu dobila bi se potpunija celina. Dosadašnju ekranizaciju Borinih dela autor redosledno navodi počev od 1948. godine („Sofka“) pa do TV serije iz 2021. „Nečista krv: Greh predaka“. Pre toga je data detaljna hronologija događaja iz Borinog života.
U relativno obimnom štivu od 368 stranica može se naći dosta zanimljivih pasusa i fotografija. Potencijalni producenti, scenaristi i režiseri mogli bi da u ovoj knjizi pronađu inspiraciju. Ona može biti predložak za stvaralaštvo u svetu filma i televizije. Ekranizacija o Bori, slično kao što je učinjeno za Andrića, bila bi rado viđena. Paralela je i u tome što je Bora bio „prvi uzor“ Andriću. O tome svedoče reči Andrića, inače škrtog u komplimentima. U jednom od svojih intervjua Andrić ističe da, kad ga sve drugo u životu i literature umori, čita Stankovića („Nečistu krv“ i neke od njegovih pripovedaka) „ponovo i ponovo“, kao što pročitava Tolstoja.
Umesto standardnog prikaza knjige, ovaj prilog je samo predlog proistekao iz nje, koji vredi imati u širem vidokrugu.
Autor: Slobodan Stojanović
Izvor: Politika
Knjiga je delo Roberta Hodela, autora švajcarskog porekla, posvećenog slaviste (koji govori i srpski jezik). Motivacija autora za predan rad je višestruka. Hodel smatra i ističe da pisac i njegovo delo imaju univerzalnu vanvremensku dimenziju. O tome ponajviše svedoči tvrdnja autora u predgovoru, kada piše: „A da je ovaj samovoljan autohtoni autor (B. Stanković) pisao na francuskom, engleskom i nemačkom jeziku, danas bi se smatrao jednim od najznačajnijih predstavnika evropskog modernizma.“
Čitanje ove knjige u vreme gledanja TV serije „Nobelovac“ o Ivi Andriću upućuje na ideju o mogućnosti da se slično delo snimi i o Bori Stankoviću. O Borinom uzbudljivom životu valjalo bi (i trebalo) da se snimi film i TV serija. Ona bi svakako na nove generacije još upečatljivije i snažnije delovala (uz pisana dela) i predstavljala važan doživljaj. Time bi se filmom o samom Bori i njegovom životu od „očaja do sjaja i natrag“ dodala deseta ekranizacija. Uz postojećih devet ranije snimljenih o Borinom delu dobila bi se potpunija celina. Dosadašnju ekranizaciju Borinih dela autor redosledno navodi počev od 1948. godine („Sofka“) pa do TV serije iz 2021. „Nečista krv: Greh predaka“. Pre toga je data detaljna hronologija događaja iz Borinog života.
U relativno obimnom štivu od 368 stranica može se naći dosta zanimljivih pasusa i fotografija. Potencijalni producenti, scenaristi i režiseri mogli bi da u ovoj knjizi pronađu inspiraciju. Ona može biti predložak za stvaralaštvo u svetu filma i televizije. Ekranizacija o Bori, slično kao što je učinjeno za Andrića, bila bi rado viđena. Paralela je i u tome što je Bora bio „prvi uzor“ Andriću. O tome svedoče reči Andrića, inače škrtog u komplimentima. U jednom od svojih intervjua Andrić ističe da, kad ga sve drugo u životu i literature umori, čita Stankovića („Nečistu krv“ i neke od njegovih pripovedaka) „ponovo i ponovo“, kao što pročitava Tolstoja.
Umesto standardnog prikaza knjige, ovaj prilog je samo predlog proistekao iz nje, koji vredi imati u širem vidokrugu.
Autor: Slobodan Stojanović
Izvor: Politika
