Zovem se Metju Voker, profesor sam neuronauke i psihologije na kalifornijskom univerzitetu i autor knjige „Zašto spavamo“.
Svi znamo da nedostatak sna na kraju dovodi do nesposobnosti mozga da stvara nova sećanja, što može biti objašnjeno na sledeći način: memorijski inboks mozga se isključi i niste u mogućnosti da iskusite nova sećanja. Zato se novi informativni mejlovi automatski odbijaju, i vi na kraju imate osećaj amnezije. Jednostavno niste sposobni da stvarate nova sećanja.
Takođe znamo da nedostatak sna u mozgu povećava razvoj toksičnog proteina beta-amiloida koji se vezuje za Alchajmerovu bolest. Kada smo u stanju dubokog sna, odvodni sistem mozga izbacuje toksični protein i zato će se, ako ne spavate dovoljno svake noći, nakupiti veća količina beta-amiloida što povećava rizik od razvoja demencije u kasnijem životu.
Kakve efekte na telo ima uskraćivanje sna? Postoji više različitih. Pre svega, znamo da nedostatak sna utiče na reproduktivni sistem. Muškarci koji spavaju pet do šest sati noću imaju nivo testosterona kao osoba starija od njih deset godina. Znači, nedostatak sna će vam za skoro deceniju pogoršati plodnost i dobrostanje organizma.
Takođe, poznato je da premalo sna utiče na imuni sistem. Nakon samo jedne noći tokom koje smo spavali četiri ili pet sati, dolazi do smanjenja od 70% imunih ćelija koje se nazivaju „prirodne ubice“ i služe za borbu protiv raka. Samim tim znamo i da kratko spavanje povećava rizik od razvijanja različitih oblika raka: pre svega creva, prostate i grudi.
Zapravo, povezanost nedostatka sna sa rakom je danas toliko velika da je nedavno Svetska zdravstvena organizacija odlučila da rad u noćnim smenama proglasi potencijalno kancerogenim. Drugim rečima, to su poslovi koji mogu da dovedu do oboljenja zbog pomeranja ritma spavanja.
Nedostatak sna utiče i na kardiovaskularni sistem jer tokom dubokog sna telo dobija najbolji tretman smanjenja krvnog pritiska. Rad srca se usporava, a samim tim se i spušta krvni pritisak. Ako ne spavate dovoljno, ne dolazi do ovog procesa i vaš krvni pritisak raste. Ako spavate šest ili manje sati, imate 200% veće šanse za umiranje od srčanog ili moždanog udara.
Jedan globalni eksperiment izvodi se dva puta godišnje na 1,6 milijardi ljudi, i zove se „pomeranje sata“. Utvrđeno je da na proleće, kada izgubimo jedan sat sna, tokom sledećeg dana dođe do povećanja broja srčanih udara za 24%.
Sledeće pitanje je, izgleda, koliko se brzo ljudsko telo može recikliranti? Koliko zapravo možemo da izdržimo bez sna pre nego što počnu da nam opadaju moždane funkcije? Odgovor je: nakon 16 sati budnog stanja.
Nakon 16 sati budnosti počinju da se javljaju mentalna i psihološka pogoršanja u telu. Znamo da su, nakon budnog stanja koje traje 19 ili 20 sati, mentalni kapaciteti na nivou blago alkoholisane osobe koja upravlja automobilom.
Zato, ako ste se pitali koliko maksimalno sati možete ostati u budnom stanju, a da vaše telo to može da podnese, reč je o 16 časova. Neophodno nam je osam sati sna kako bismo popravili štetu koju budnost nanosi telu. Budno stanje je zapravo blago oštećenje mozga.
Izvor: businessinsider.com
Prevod: Dragan Matković