„Mala pekara na obali“: nova, kvalitetnija vrsta čiklita

U Britaniji se pre dve decenije pojavio roman „Dnevnik Bridžit Džouns“ Helen Filding i žanr ljubavnog romana dobio je novu podvrstu, nazvanu „čiklit“, ili literatura za mlade „kokice“. Junakinje tih romana uvek su bile devojke iz provincije koje se otiskuju u grad da nađu svog princa na belom konju. Naravno, ova vrsta literature uvek ima srećan kraj.
 
Sada se čiklit odnosi i na novi koncept ljubića u kome tridesetogodišnjakinja, koja je  iz nekog razloga bez muža ili stalnog ljubavnika, napušta bučnu gradsku sredinu i traži mir u prirodi.

Čak se i termin čiklit odomaćio i nije više pežorativan izraz, pa je upotrebljen na internetu za knjige nove zvezde te vrste ljubića Dženi Kolgan, čiju je treću knjigu „Mala pekara na obali“ upravo objavila Laguna.

Kolgan (1972) je Škotlanđanka i najradije smešta radnju svojih knjiga u zavičaj iako je tokom školovanja obišla svet. Sa mužem i tri sina živi u udaljenom predgrađu Edinburga gde može da uživa u šumskim šetnjama i, ako ne piše, rado pravi kolače i dobra je kuvarica.
 
Prvu knjigu „Vidimo se u Kapkejk kafeu“ napisala je 2000. i do sada je objavila blizu dvadeset romana. Već sa prvim romanom osvojila je nagradu Udruženja pisaca romantičnih komedija i odmah se probila na listu hitova „Sandej tajmsa“. Od tada joj se razgrabi svaka knjiga bilo kom od tri njena serijala da pripada. Jedan je o doživljajima gazdarice i stalnih gostiju Kapkejk kafea, drugi je o poslastičarnici Rosi Hopkins, a treći je o maloj pekari.
 
Autorki se sve što napiše prodaje u milionskom tiražu, prevodi na strane jezike i osvaja nagrade, pre svega za ljubiće. Nikad je ne izdaju mašta, smisao za humor, iskrenost, ona sjajno portretiše svoje junake koji su veoma nalik ljudima kakve srećemo i sa kojima se čitalac može identifikovati.
 
Knjige Dženi Kolgan dopunjene su na kraju kuvarskim receptima za koje ona garantuje da su dobri jer ih je lično isprobala.
 
Uz „Malu pekaru na obali“ ponudila je nekoliko zanimljivih recepata za peciva i hleb koji će obradovati ne samo čitateljke već i njihove ukućane.
 
Glavna junakinja je Poli Voterford, koja je sedam godina proživela sa Krisom, dizajnerom, i taman kada su poželeli da na kredit kupe kuću, došla je ekonomska kriza 2008. godine. Odjednom se njihov balon srećnog života raspao, bankrotirali su, a potom im se i veza raspala. Kris je otišao roditeljima, a Poli je odlučila da se otisne iz grada i potraži mesto na kome bi mogla da iznova započne život.

Zainteresovala se za jedan kućerak na ostrvu na severu Škotske. Kućerak, sa antikvarnom prodavnicom u prizemlju, bio je prava ruina. Jedino je bila privlačna njegova cena koju je Poli mogla sebi da priušti.

Tako počinje njen život na ostrvu koje je samo tokom oseke povezano nasipom sa kopnom. Maunt Polbern, kako se zove mesto, ima samo jednu bakalnicu gde se prodaje loš hleb, nikada svež. Zato je Poli počela sama da mesi hleb, što joj je inače bio hobi.

Postepeno Poli počinje da prodaje svoj hleb i upoznaje žitelje Polberna od kojih su svi muškarci ribari a žene domaćice jer drugog posla u toj zabiti nema.

Ona smišlja kako da proširi ponudu svoje pekare kada se pročuje u široj okolini i ujutro je dočekuje red kupaca koji dolaze sa kopna samo zbog hleba i drugih đakonija koje je ispekla.

Na ostrvu je jedini neoženjeni muškarac jedan Amerikanac koji gaji pčele i prodaje med. On je pobegao iz Njujorka kada ga je napustila devojka sa kojom je hteo da se oženi. Postoje svi preduslovi da se između njih dvoje razvije neko toplije osećanje, ali on mora da se vrati svom poslu u Americi.

Ovaj simpatični roman, koji kao da je engleska verzija „Malog mista“ Miljenka Smojea, pokupio je sjajne kritike: zabavan, urnebesno smešan, krajnje neodoljiv, dirljiv, pametan, pronicljiv, vrcava priča o ljubavi, poslu i smislu života, slađi od žele bombona.

Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik