Laguna - Kolumna - Za radnim stolom - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Za radnim stolom

29.11.2012.
Na početku ne piše ništa. Ništa opipljivo ili vredno pomena. Međutim, svi mi znamo da ništa ne postoji. Uvek je prisutna energija koja je sve stvorila. I u tom ništavilu. A u toj energiji postoje misli koje jedva opažamo. Nismo ih svesni, te ih stoga puštamo da proleću. Ali one počinju da nas progone, i danju i noću, ne daju nam mira, ne dopuštaju da ih odagnamo i pretvaraju se u ideje i slike i, u slučaju da su vredne toga da ih zadržimo, postaju film. Ostali ne primećuju da se to događa u našoj glavi, koja istovremeno vodi sasvim običan život. Sve je kao i obično. Svako bi se zakleo da samo gledamo kroz prozor. Dok se u našoj glavi odvijaju jedinstvene, neverovatne priče, a jedna od njih upravo ostaje u nama. I pretvoriće nas u pisca. Doduše, put do radnog stola još je dugačak, još uvek gledamo kroz prozor. Nasmešeni. Jer sada već znamo ono što niko drugi ne zna. Znamo da sada imamo „nešto“ i da nam je hitno potrebno i „kako“.

Dakle, pravimo kostur. Tražimo najbolji oblik za izabranu priču. Tragamo za pripovedačem, njegovom gramatičkom ličnošću i brojem; za odgovarajućim vremenom priče, što je često vrlo pipavo zato što su nam uglavnom potrebna različita vremena; za različitim gledištima i ravnima. Toliko odluka moramo da donesemo! I sve to vreme ne radimo ništa. Ponekad će nam prebacivati da smo odsutni, neko će dvaput morati da nas doziva. Možda će se čuditi zbog toga. Dok mi razmišljamo o našim likovima. Da, došao je i taj trenutak. Lagano ih razvijamo u sebi, poprimaju obrise. Dajemo im okruženje, mesto rođenja, posao, razmišljamo o njihovim sklonostima i hobijima. Izrastaju porodična stabla i imena, pre svega imena. Ona su veoma važna. Pronalazimo mesta potrebna našoj priči i našim junacima, izmišljamo mora i gradove i krajolike, a onda ih tražimo na mapi. Merimo razdaljine i tražimo aerodrome i auto-puteve. Sakupljamo informacije i slikovnu građu, i znanje u koje budući čitalac nikada neće imati uvid. Jer nećemo mu baš sve odati! Zato što mi – a i sam čitalac još više – volimo te praznine u tekstu zbog kojih sve postaje moguće, koji mašti daju krila, koji čitaoca zavode i navode ga da učestvuje. Poput forenzičara sklapamo izuzetno pažljivo i dobro promišljeno sve te kosti potrebne našem kosturu, ukrašavamo ga mišićima i mesom. Osećamo da će uskoro doći i taj trenutak. Da ćemo uskoro smeti da pišemo.

Dakle, pravo ka stolu. Ka kompjuteru. Ili svesci i olovci ili kamenoj ploči i dletu. Svako onako kako mu se dopada. Jer sada pišemo i pišemo. I patimo i brišemo. Beležimo, proveravamo i opet proveravamo, i pišemo i pišemo, i plačemo i pišemo, i smejemo se i pišemo, i brišemo i brišemo gumicom, i pišemo iz početka. I ljutimo se i proklinjemo svoje nedorasle prste koji ne uspevaju da održe korak s našim mislima, koji nakon dugih časova ispisuju još samo besmislice. I iznenada, nakon beskrajno dugih nedelja i meseci, napokon smo tu. Na kraju. U neverici i nevoljno stavljamo završnu tačku i sedimo. Ništa. Beskrajna praznina. Drugačije „ništa“ nego na početku našeg putovanja. Ovo „ništa“ donosi ništa, u potpunosti je besadržajno i beznagoveštajno. I opet stojimo pored prozora, i ovog puta nas gledaju podozrivo zato što u nama vide samo prazninu. Ono što je zajedničko tim dvama ništa, jeste njihova kratkoročnost. Na nju možemo da se oslonimo. Jer uskoro ćemo ponovo sesti za sto i početi da čitamo, ispravljamo, preoblikujemo, brišemo, iznova pišemo, mislimo i promišljamo... sve dok se prepredeno ne nasmešimo i ne kažemo „to je to“, iako nije prisutan niko ko bi to mogao da čuje. Eto je. Naša priča. Zatim duboko udahnemo i izdahnemo, a ono što ostaje, jeste osećaj sreće. Apsolutna sreća umornog stvaraoca.
 
29.11.2012.
Biljana
„to je to“, nasmešeno, naše, apsolutno...
Najnovije kolumnePogledajte sve
kolovrat laguna knjige Kolovrat
16.07.2020.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (u pripremi) Iako nisu uspevali da ga nateraju da ih čuje, ovaj čudni kameni patuljak, smešten između tri drevna hrasta, mora biti...više
više
krvopije laguna knjige Krvopije
16.07.2020.
Prirodu volim i trudim se da je razumem, čak i kada je krakata, dlakava, krastava, ljigava, bode, spotiče, ima višak očiju ili manjak nogu. Shvatam da je priroda lanac oko vrata planete i da svaka...više
više
ukus konzervirane tune iz prošlosti laguna knjige Ukus konzervirane tune iz prošlosti
08.06.2020.
Moja porodica godinama jede konzerviranu tunu ukusniju od tune koju jedu moji sugrađani ili pak čitaoci ovog teksta. Objasniću u nastavku kako... No prije toga valja reći koju riječ o preperima...više
više
tražim pomilovanje laguna knjige Tražim pomilovanje
08.06.2020.
kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a pesnik leži bespomoćan u zemlji dublje od dva hvata Najkraće rečeno, članovi Komisije su, iz gimnazijske lektire izbacili zbirku pesama,...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.