Laguna - Kolumna - Tata je malo ljut... - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Tata je malo ljut...

11.05.2011.
Moja kćerka je došla iz škole, sela za šank i odgovarala boreći se sa špagetama na moja redovna, smaračka majčinska pitanja: Šta ste radili na matematici, šta ste radili na času srpskog... Već sam ustala sa stolice i krenula ka kompjuteru kada sam joj usput postavila i pitanje: Šta ste radili na času građanskog vaspitanja?
 

„Nastavnica nas je pitala šta radi tata kada je ljut. Ja sam rekla da moj tata baci mobilni, a neki su rekli da njihov tata kada je ljut bije mamu. Je l’ im ti veruješ?“
 

Bila sam prvo besna što je nastavnica uopšte dovela decu u situaciju da pričaju o mračnoj porodičnoj tajni i što sam u situaciji da devetogodišnjoj kćerki pričam o nasilju u porodici. Moja Lenka je bila srećna što njenu mamu njen tata nikada nije udario, a ja sam odlučila da narednu televizijsku emisiju „Balkanskom ulicom“ umesto sa nekim celebritijem uradim sa ženom iz „Sigurne kuće“.
 

Došla je na intervju u popularni beogradski kafić. Plava, lepa... Širila je vedrinu oko sebe. I ispovedni intervju je počeo... On je bio sin jedinac iz imućne porodice, lep kao sam Bog, voleo ju je do neba, zaprosio na kolenima... Prve batine je dobila posle rođenja kćerke. Kleo se i plakao kroz jecaj obećavajući da neće nikada više. Sedam narednih godina stavljao joj je ruke u vrelu vodu, gazio po prstima, zatvarao u kuću, tukao pred decom. Živeli su u malom gradu u kojem bi policajci svaki put kada bi došli na poziv komšija poverovali u njegovu priču u stilu „imam prava da se malo svađam sa svojom ženom“.
 

U šestom mesecu trudnoće nasrnuo je na nju nožem. Da bi spasila bebu podmetnula je ruku.
 

Pokazuje ka kameri veliki ožiljak na nadlaktici i kroz osmeh priča kako je i tada policajcima rekao „časna reč,neću nikada više“. Pustili su ga iz pritvora u zoru.

Kada se požalila majci i tetki rekle se joj:

„Ćuti i trpi. I mi smo trpele, pa što ne bi i ti.“

Sedme godine braka uzela je dvoje dece za ruku i sa flašicom vode i novcem za autobusku kartu istrčala iz kuće u papučama i ušla u prvi autobus. Stigla je u Beograd i smestila se u „Sigurnu kuću“. Sutradan je kupila novine sa oglasima i pronašla posao u pekari. Ubrzo je završila obuku za rad na kompjuterima, počela da radi u kladionici, a popodne i u jednoj firmi da čisti kancelarije. Posle šest meseci  imala je dovoljno novca da iznajmi  stan na periferiji grada, upiše decu u vrtić i krene život ispočetka.
 

„A prošlog meseca sam podigla mali kredit i zakupila trafiku za prodaju brze hrane. Sa decom pravim sendviče i... znaš... ja sam srećna i verujem da ćeš me za pet godina intervjuisati u mojoj kancelariji. Imaću laptop i biću uspešna poslovna žena. Pročitala sam tvoj roman „Zauvek u srcu“ i zastala kod rečenice brak je brzi voz iz koga, ako sve krene po zlu, treba iskočiti, makar polomili obe ruke i noge i ostavili sve kofere. Kada se vozim gradskim autobusom prepoznajem lica žena koje preživljaju ono što sam i ja. Mnogo ih je. Skoro ceo autobus.“

Emisija je bila gledanija od bilo kog intervjua sa vipovcima. Moj inbox je bio zakrčen pismima sa pitanjem:

„A šta je bilo sa njim? Da li je uhapšen posle emisije.“


Nije. Šeta slobodno ulicama malog grada na jugu Srbije i dalje joj preti da će je ubiti ako se ne vrati.Ali,ona ga se više ne plaši.“ - otkucala sam i pritisla send.

„Ako ja, sunce, nekad, podignem ruku na tebe, znaj da sam tada nemoćna i slaba i jadna i podseti me da sam te rodila da budeš voljena i poštovana. Tate ovih tvojih iz odeljenja nisu malo ljuti kada biju mame, već su ludi i trebaju da idu u bolnicu da se leče.“ - govorim petkom mojoj Lenki kada dođe sa časova građanskog vaspitanja na kojima razgovaraju o nasilju, ljubavi, poštovanju...

I nisam više besna na nastavnicu. Nasilje ne treba da bude porodična tajna, već javni društveni problem. I pošto smo nedavno u Beogradu dobili i komunalnu policiju koja kontroliše da li bacamo opuške po ulici možda je vreme da postoji i policija za porodično nasilje koja neće nasilnike puštati u zoru sa obećanjem „časna reč, neću nikada više.“

Agresija nije stvar karaktera, već dijagnoza. I postoje lekovi, časna reč.
21.08.2011.
moLtTinCOcDBbD
Way to go on this essay, hpeled a ton.
11.05.2011.
Vanja
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.