VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Njujork, Njujork

17.04.2008.
 

            U Sjedinjene Američke Države se danas više nego u druge zemlje slivaju novac,kulturna dobra i fizički rad i-otelovljen u stručnjacima,naučnicima i umetnicima- „cerebralni krem“ sveta.Bogate i moćne,one su i doslovno postale „trbuh sveta“ koji politički,ekonomski,finansijski,vojno,kulturno i čak jezički ponavlja primer Rima i,možda,njegovu sudbinu.Pomenuta slika je najuočljivija u Njujorku u čijoj su demografskoj mapi i doslovno sadržani svi planetarni nacionalni i rasni sastojci.

            Mada se pridošlice ne mogu pohvaliti podjednakim uspehom ,„lonac za topljenje“ je uvek do vrha pun i dobrovoljnih izbeglica i onih kojima je takva sudbina –iz političkih ili ekonomskih razloga-nametnuta.Svi,drugim rečima,hrle u Njujork nadajući se da će baš njima dopasti makar mali ogrizak Velike Jabuke, kako lokalni žitelji u žargonu  iz milja svoj grad nazivaju.Možda i zbog  žurbe ,po kojoj je megalopolis takodje poznat, milion njegovih stanovnika nije imalo strpljenje da sačeka potrebne dokumente kojima bi legalizovali svoj boravak u gradu što ih,kako smo čuli od samog gradonačelnika, nimalo ne odvraća ne samo da žive i rade u Njujorku već i da jurcaju kolima bez vozačke dozvole.Prvi čovek gradske uprave  se zbog toga upravo ovih dana vajkao pred televizijskim kamerama da ni sam ne zna kako  da izadje na kraj sa tom nevoljom(za koju je uzgred okrivio federalne vlasti).

 

            Vavilonska kula naroda

 

            U vavilonskoj kuli naroda prisutnost različitih zajedica prepoznaje se i po imenima restorana i vrsti hrane u samoposlugama.To nije zauvek dato jer se,zavisno od socijalnog statusa vlasnika,menja i mesto njegovog boravišta.Picola Italia,na primer,postoji više kao istorijski nego kao ovovremski pojam.Ako se Mala Italija smanjila, druga etnička geta su toliko narasla da su postala sama sebi dovoljna.To se na specifičan njujorški način izražava u jasno omedjenoj podeli rada u kojoj svaka nacija-namerno ili slučajno-ima svoj deo posla i odgovornosti.Grci,na primer,drže većinu kafeterija.Poljaci rade u čeličanama Nju Džersija,Irci su tradicionalno u gradjevinarstvu i policiji,Jevreji trguju zlatom i dijamantima ali su takodje veoma prisutni na univerzitetu,u štampi,izdavačkoj delatnosti i show biznisu.Indusi su vlasnici bakalnica i prodavnica novina dok su njihovi azijski susedi Pakistanci prevashodno u taksi prevozu.Libanci prodaju fotoaparate i drugu tehničku robu.Italijani drže polovinu svih restorana i butika u kojima –uz odeću i obuću-nude i jedinstvene estetske ideje.Portorikanci i drugi narodi takozvanog „hispanskog porekla“ najviše su zaposleni u uslužnim delatnostima.Nemaca je najviše  u projektanskim i tehničkim biroima i poslednjih godina u elektronici.U istoj oblasti su i Kinezi ali više pojedinačno nego masovno.Njujork je najzad grad u kome ima isto toliko kineskih(medju kojima i vrhunskih) restorana koliko i u Pekingu.Koreanci su gotovo monopolisali prodavnice voća i povrća.Komotnim, ili bolje reći lenjim mušterijama, oni nude galaksije očišćenog zeleniša i pripremljenih salata.Za Anglosaksonce su rezervisana  povlašćena mesta u upravama banaka i velikih korporacija kao i u vrhovima političkog i javnog života.Japanci su takodje veoma prisutni a od nedavno i Rusi.Vavilonska kula naroda naseljena je,naravno,i Srbima kod kojih je,kao i kod drugih doseljenika iz istočne Evrope,sve veći udeo visokokvalifikovnih stručnjaka.Bilo kako bilo u Njujorku se govori  više od šezdeset jezika medju kojima čak i engleski.Ovo „čak“ nije omaškom ili nehotice izrečeno jer u savremenoj vavilonskoj kuli ima krajeva u kojima bez znanja španskog ili kineskog,na primer,nikakvo sporazumevanje nije moguće.Ako se tome doda podatak da značajan broj pridošlica ne govori uopšte engleski ili ga upotrebljava u veoma skučenom i izopačenom vidu, predstava o Njujorku kao o anglosaksonskom gradu moše se samo uslovno shvatiti.

 

            Svrstavanje meteža

 

            Već i sama šetnja njujurškim ulicama doživljava se,otuda,kao obilazak imaginarnog planetarnog etnografskog muzeja.Prosečni Amerikanac će se,zbog toga,spremno odreći Njujorka kao grada koji nije tipičan za SAD ali će prema njemu,kao potvrdi sopstvenog uspeha,neprestano težiti.

            Perpetuum mobile,shvaćen kao pojam neprestanog kretanja,ne samo slika i zvuka već i ljudi i novca,mogao bi,otuda,biti zaštitni znak Njujorka i,možda,njegovo najtipičnije obeležje.To je i objašnjenje za često menjanje i izgleda i socijalnog statusa pojedinih gradskih četvrti,i to u oba smera.U Sohou,na primer,za čije se izloge  otimaju najprestižniji svetski kreatori, u nedavnoj prošlosti su iznajmljivana samo skladišta.Dućani koji pre jedne decenije nisu vredeli ni prebijenu paru  danas zbog toga dostižu basnoslovnu cenu.

            Ako se došljaci najteže navikavaju na buku i neprestano zavijanje policijskih,vatrogasnih i ambulantnih sirena Njujorčani se najviše žale na saobraćaj.Razglasni sistem u podzemnoj železnici ,koji najviše liči na meljavu metalnih otpadaka, predmet je svakodnevnih šala i izrugivanja.Kao i taksisti za koje jedan od starosedeoca kaže da je poslednji put sreo vozača koji je govorio engleski i tačno znao kuda vozi još pre pet godina.

            Mada se zbog brzih ili,još tačnije,munjevitih promena stiče utisak da je zbrka nerazmrsiva, Njujork nekako uspeva da živi u vrlo kontrolisanom metežu.U saobraćaju ali u  svemu ostalom pravila su ne samo strogo utvrdjena već se i rigorozno primenjuju i bespogovorno poštuju.Površnom posmatraču Njujork,otuda,može delovati kao haotičan i luckast grad ali je to haos u kome ima metoda i ludilo u kome ima sistema.

 

                                                                       
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
asanž kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana  laguna knjige Asanž: Kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana?
12.04.2019.
Ne događa se tako često da ličnost iz stvarnog života uskoči u roman da bi iz njega ponovo iskočio – i to pravo u zatvor . To se, na žalost, upravo dogodilo Džulijanu Asanžu , koga sam...više
više
ljudi koje vlast nije promenila laguna knjige Ljudi koje vlast nije promenila
01.03.2018.
Među mnogim znamenitim ličnostima koje sam imao sreću da upoznam najradije pamtim one, malobrojnije, koje vlast nije promenila. Počeću sa najstarijim, italijanskim predsednikom Pertinijem, jednim...više
više
iskušavanje hrabrosti  laguna knjige Iskušavanje hrabrosti
11.05.2011.
            U kraju Beograda u kome sam odrastao živelo se sporije nego danas. Nije, najzad, bilo toliko automobila. I da ih je bilo, u kaldrmisanu ulicu nisu zalazili. U vreme, u kome se...više
više
čistoća je pola zdravlja laguna knjige Čistoća je pola zdravlja
08.12.2010.
Ceo Beograd je posle rata imao samo dva javna kupatila: jedno u Dušanovoj, a drugo u Mišarskoj. Mada smo bili podjednako udaljeni od oba, koristili smo radije ovo drugo jer je majka mislila da je otmenije....više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
tražim pomilovanje laguna knjige Tražim pomilovanje
08.06.2020.
kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a pesnik leži bespomoćan u zemlji dublje od dva hvata Najkraće rečeno, članovi Komisije su, iz gimnazijske lektire izbacili zbirku pesama,...više
više
ukus konzervirane tune iz prošlosti laguna knjige Ukus konzervirane tune iz prošlosti
08.06.2020.
Moja porodica godinama jede konzerviranu tunu ukusniju od tune koju jedu moji sugrađani ili pak čitaoci ovog teksta. Objasniću u nastavku kako... No prije toga valja reći koju riječ o preperima...više
više
isidora bjelica da li je ljubav večna  laguna knjige Isidora Bjelica: Da li je ljubav večna?
25.05.2020.
Ko iskreno i srčano traži veliku ljubav, on je i dobija. Ko svim srcem želi nemiran život i tumaranje od jednog do drugog muškarca, to i dobija. Od svih laži koje nam neprestano plasiraju kroz...više
više
veštica u dedinoj ulici laguna knjige Veštica u dedinoj ulici
05.05.2020.
Bio je početak avgusta, nepristojno vrućeg i sparnog. Moj stric Dobrivoje, od milja zvani Pile, i ja stajali smo uz seosku ulicu, zapravo drum, jer u selu niko nikad nije ni pomislio da ima tu ima ulica....više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.