Najbolje knjige u 2008.

Mnogo je bolje praviti liste dok godina još traje, odnosno nakon svake pročitane knjige. Ali, nekako mi se čini da bi onda te liste postale same sebi svrha. Stoga se sad oslanjam na svoje sećanje, odnosno zaborav. U svakom slučaju, pretpostavljam da ću se setiti barem najvažnijih primeraka koji su mi se prethodne godine preturili preko ruku. Kao i do sada, ova lista nema nikakve veze sa tim kad su knjige objavljene – jedino da su pročitane u 2008.

1.      Stiven King – The Shining: Verovatno jedna od najboljih knjiga ikada. Nekim slučajem nisam je pročitao kad je trebalo, tako da sam sad imao priliku da uživam u ovoj poslastici. Btw, Kjubrik je izostavio isuviše bitnih detalja.

2.      Stiven King – Duma Key: Kingov najnoviji roman. Šta da kažem, matori se drži kako bi svako poželeo u njegovim godinama, a većina i uopšte. Savršen roman, od prve rečenice do kraja. A sama prva rečenica je fenomenalna.

3.      Stiven King – The Girl Who Loved Tom Gordon: Ne znam da li je ovo zapravo kraći roman, novela, ili noveleta – ali nije ni bitno. Pisanje je savrseno, unutrašnji svet nikad bolje opisan. Mane: ne traje koliko bih to želeo; kraj je slab.

4.      Stiven King – Gerald's Game: Ima ta priča kako je Misery roman sa dva lika, Gerald's Game sa jednim (ednim!), a kako će u budućnosti King napisati roman o sofi. Žena i muž odu u vikendicu, prepuste se S&M seksu; muž ženu priveže lisicama za krevet i dobije srčani udar...

5.      Džejms Elroj – The Black Dahlia: Jedna od knjiga koju čitam svake godine i sve je bolja i bolja. Dosta priče.

6.      Ričard Morgan – Market Forces: Ovaj roman, uz još neke, govori koliko su novi SF pisci zapravo mejnstrim. Da nije klasifikovan kao naučnofantastični, nikad o tome ne bih ni razmišljao. Sviđa vam se tranzicija, hoćete u Evropu? Eto vam.

7.      Majkl Šejbon – The Yiddish Policemen's : Ovo treba da se uvrsti u lektiru, jedan od najboljih romana koje sam ikad pročitao. Dvaput u istoj godini, a trebalo je i više puta. Da biste uopšte mogli da skontate šta je Šejbon sve strpao u tu knjigu i kako je to ludački skladno povezao – morate je pročitati. Ne može da se prepriča.

8.      Majkl Šejbon – The Final Solution: Poslednji slučaj Šerloka Holmsa iz pera najboljeg pisca na svetu. Ovo je više novela, ali ne mari. Kod Šejbona je svaka rečenica remek-delo.

9.      Voren Elis – Crooked Little Vein: Oh, kako sam iščekivao taj roman slavnog strip-scenariste. Ali, nije me baš oduvao. Iako ima genijalnih, GENIJALNIH, monenata – ostavlja utisak nedorađenosti. Nažalost.

10.  Džon Feris – Baby Moll: Dok sam čitao imao sam utisak kao da gledam neki od kultnih noara. Iako je proza skoro kao poezija, previše je linarno da bih ga stavljao na tron. Ali, s obzirom kad je napisano, i šta je Feris nakon toga izbacio sa tastature – za fanove nezaobilazno.

11.  Džejson Star – Twisted City: Omiljeni pisac mog omiljenog strip-scenariste, Eda Brubejkera. Star je od onih pisaca što krenu od neviđenog opšteg mesta i polako vas vozaju, navlače da se osetite bezbedno i sigurno – a tad vas zaskoče iz mraka. Kažu da mu romani deluju kao kad bi Bret Iston Elis modernizovao romane Džima Tompsona – nije daleko od istine.

12.  Džejson Star i Ken Bruen – Bust: Dva autora, zvuči poznato? Više mi se dopada kad Star piše sam, ali ništa vas neće sprečiti da se zabavite uz ovu kolaboraciju.

13.  Džilijen Flin – Sharp Objects: Knjiga koja sa Šejbonovom ulazi u moj Top 10 svih vremena. Da li je to noar, porodični roman, nešto drugo – nije bitno, pisano jako moderno i udara tamo gde treba. Ima je i u prevodu.

14.  Krista Faust – Money Shot: Krista mi je omiljena spisateljica, inače bivša žena Dejvida Šoua. A roman je noar u svetu porno-industrije. Piše kao muško. Zamalo da napišem, Piša kao muško. Zlobnici bi rekli: nije daleko od istine.

15.  Tim Pauers – Declare: Jako sam se mučio sa tim romanom, a kad sam ga okončao uhvatio sam sebe kako ćaletu prepričavam plot. Kako vreme prolazi imam sve veću želju da je se ponovo dohvatim.

16.  Kormak Makarti – No Country for Old Men: Gledali ste film? Gledali ste ga više puta? E pa, film je isti kao knjiga, minus dve-tri scene bez kojih se može. Takođe Top 10 svih vremena.

17.  Kormak Makarti – The Road: Ko ne pusti suzu, nije čovek. Tačka. Koliko sam obavešten, Ridli Skot snima film. Novi masterpis na pomolu?

18.  Den Simons – Song of Kali: Sve je tu savršeno, od ambijenta do zapleta i likova. A tek preokreti. Deni Bojlov Slumdog Millionaire me svojim viđenjem Indije podsetio na tu knjigu. Nemojte da vas lažu kako knjiga pada kako primiče kraju.