VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Klub smeha

12.11.2010.
Koliko puta su mu tokom celog njegovog života obećavali da će se za samo pet godina najzad desiti nešto dobro u njegovom životu?!

Neretko mu se dešavalo da dok hoda ulicom prozbori koju reč sam sa sobom. Taj svojevrsni „auto-dijalog” sastojao se uglavnom od rečenica nezadovoljstva sopstvenim životom protkanih psovkama. To gunđanje sebi u bradu praznilo je, makar na tren, gorčinu koja mu se taložila u želucu i klokotala poput proključale lave. Međutim, ovog jutra bilo je sasvim suprotno. Hodao je, ali nije pričao – nego se smejao sam sa sobom.

Sve ono što ga je do tada – iz sata u sat, danju i noću, leti i zimi, u proleće i u jesen – dovodilo do besa, ogorčenja, depresije, očaja... sada je postalo razlog za smeh. Počelo je tako što je tog jutra u poštanskom sandučetu pronašao letak na kome je pisalo: „Dođite u Klub smeha! Ideja Joge smeha koja se u klubu sprovodi, bazirana je na činjenici da čak i ako se smejete samo smeha radi, odnosno namerno i veštački, vaše telo ne pravi razliku u odnosu na prirodni smeh i u telu dolazi do potpuno identičnih fizioloških i biohemijskih promena. Čak i kada vaš um zna da se ne smejete zato što vam je smešno, vaše telo će doživeti potpuno iste pozitivne efekte kao i kod spontanog smeha. Prema ovom novom konceptu, koji se sprovodi u 5.500 klubova u 55 zemalja, svako može da se smeje kada poželi, i to bez bilo kakvog razloga – nisu mu potrebni vicevi, humor niti komedija”.

Izlazeći iz autobusa zgazio je pravo u lokvu vode. Nakon nekoliko koraka đonovi od cipela kupljenih na buvljaku razdvojili su se, a potom i sasvim raspali. Ostatke cipela je skinuo i onako bosonog nastavio da hoda smejući se svemu čega se setio: kako je neki samoživac, ne vodeći računa, presekao glavni strujni kabl u najužem centru velikog grada zbog čega je desetine hiljada ljudi ostalo bez električne energije. Smejao se što se „pored svih napora nadležnih organa” nije saznalo ko je krivac, a zapravo bilo je jasno da je taj bio suviše poznat da bi bio prepoznat. Smejao se i što je na naslovnim stranama mnogih dnevnih novina uz vest o razornom zemljotresu, koji je stotine ljudi ostavio bez krova nad glavom, barabar, stajala uokvirena vest da se izvesna starleta „ipak pomirila sa svojim dečkom”.

Smeh ga je gušio zbog bezbroj razloga koji su navirali kao nezaustavljiva bujica: zbog vraćanja pozajmica prijateljima koje je iz godine u godinu vrteo ukrug po sistemu „seci uši krpi…”; zbog oca penzionera koji se zbog svakodnevnih vesti o regulisanju penzija, koje su se smenjivale po sistemu „toplo-’ladno” – čas učlanjivao čas odustajao od članstva u partiji penzionera; zbog majke koja je jedinu nadu za mogući opstanak pronalazila u zakonu o restituciji kojim bi povratila dedinu imovinu, a koji se odlagao do beskonačnosti; zbog supruge čija je plata iznosila 12.000 dinara a za koju je MMF bio uveren da od tog iznosa ovde može da se živi; zbog sina koji danima očajava kada njegov omiljeni sportista izgubi u finalu i ne dobije nekoliko stotina hiljada evra; zbog višemesečnih zaostalih kućnih računa za koje uopšte nije imao ideju kako će da ih plati. Zagrcnuo se od smeha i kada je čuo da je vlada njegove države bila višestruki dužnik po istoj osnovi i „u istom problemu kao i on”.

Gorko se nasmejao setivši se kako je u vestima gledao prilog o novootvorenom drugom dnevnom boravku za „decu ulice” koji je radio pet dana u nedelji od osam do osamnaest časova, a vikendom potpuno zatvarao vrata. Zamišljao je lica dece kada bi im saopštili da moraju da napuste tople prostorije u šest po podne i odu u mrak, na kišu, sneg, vetar, ostavljajući za sobom na policama prihvatilišta ružičaste zeke i bele mede...

Neko ga je, po ko zna koji put, povukao za rukav: „Kupite ove divne sadnice! Mislite na budućnost! Kroz pet godina imaćete drvo puno šljiva. Uživaćete u rodu i hladu drveta!” Ne znajući ni sam zašto, za poslednji novac koji je imao kupio je jednu šibljiku, otišao kući i u dvorištu zasadio buduće drvo. Seo je ispred njega i pomislio: još samo pet godina!

Pet godina?!

Koliko puta su mu tokom celog njegovog života obećavali da će se za samo pet godina najzad desiti nešto dobro u njegovom životu?!

Trebalo je samo malo da sačeka. Da se još samo malo strpi.

Nasmejao se ponovo. Shvatio je da nikada neće moći da se učlani u: Klub bezrazložnog smeha!

*Izvorno objavljeno u dnevnom listu „Politika“
02.06.2011.
16.04.2011.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
namerna slučajnost laguna knjige Namerna slučajnost
07.06.2012.
Poznati šahisti su bili Šahović, Matulović, Matanović... Bio je sekretar za finansije Ubiparić, predsednik Vlade SFRJ Bijedić a potpredsednik Sirotković... U velikoj šalterskoj sali otegla...više
više
šišanje laguna knjige Šišanje
25.01.2012.
Najvrednije što je imala bila je njena gusta i sjajna kosa koja joj se spuštala niz leđa dosežući do bokova. Tog zimskog jutra kosu je ošišala i prodala za potrebe nadogradnje nečijih kratkih...više
više
kesa laguna knjige Kesa
23.12.2011.
''...Osoba prepoznaje tegobne misli i pokušava da ih izbegne ili potisne, ali često u tome ne uspeva, pa misli nastavljaju da je opsedaju i da prodiru u um satima, danima, a nekada i duže. Za mnoge...više
više
bronzano doba laguna knjige Bronzano doba
03.02.2011.
Šta se dešava kad selo kod nas podigne bronzani spomenik pčeli Praveći red u podrumu, u gomili kojekakvih starudija, pronašao je kutiju sa uspomenama iz detinjstva. Pregršt grafitnih olovaka,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
isidora bjelica da li je ljubav večna  laguna knjige Isidora Bjelica: Da li je ljubav večna?
25.05.2020.
Ko iskreno i srčano traži veliku ljubav, on je i dobija. Ko svim srcem želi nemiran život i tumaranje od jednog do drugog muškarca, to i dobija. Od svih laži koje nam neprestano plasiraju kroz...više
više
veštica u dedinoj ulici laguna knjige Veštica u dedinoj ulici
05.05.2020.
Bio je početak avgusta, nepristojno vrućeg i sparnog. Moj stric Dobrivoje, od milja zvani Pile, i ja stajali smo uz seosku ulicu, zapravo drum, jer u selu niko nikad nije ni pomislio da ima tu ima ulica....više
više
krpče dedovine laguna knjige Krpče dedovine
27.04.2020.
Moj deda Jova je imao dva rođena brata, Milana i Mihajla. Obojica su, posle puštanja iz nemačkog zarobljeništva, hteli da odu u Ameriku. Na njihovu žalost, ta brodska tura je bila jako popularna,...više
više
utorak 21 april laguna knjige utorak 21. april
21.04.2020.
Rekla je: „Hajmo na kafu.“ Četiri Petice je pio kafu. Ležao je na svom mestu i imao je plan da ništa ne radi. Džeki mu je kuntao na preponama. „Šta ćemo sa psom?“ „Ponećemo...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.